Najmanje pet ljudi je stradalo u poplavama u Nemačkoj, a brojne zajednice su primorane na evakuaciju.
Već nekoliko dana pada rekordna kiša. Prema određenim procenama, u pojedinim mestima je palo više kiše u samo jednom danu nego što padne za ceo mesec. Reke i potoci su se izlili zbog čega su na udaru bili čitavi gradovi i sela, posebno u saveznim pokrajinama Bavariji i Baden-Virtembergu.
Nova katastrofa se dogodila tri godine nakon što je u poplavama na zapadu zemlje poginulo 180 ljudi. Tada je nastala šteta procenjena na milijarde evra.
Da li su poplave sve gore u Nemačkoj?
Prema rečima Johanesa Kasa, meteorologa sa Univerziteta u Lajpcigu, poplave nisu učestalije, ali su ekstremnije.
Od 1881. godine se godišnja količina padavina u Nemačkoj povećala osam odsto, a očekuje se da će se povećati za još šest procenata u budućnosti.
Kas je napomenuo da je intenzitet jakih padavina u Nemačkoj viši za oko 15 procenata u odnosu na vrednosti iz 19. veka, a 10 odsto veći nego pre 40 godina. Samo prošle godine je prosečna količina padavina bila 20 odsto veća nego u periodu od 1991. do 2020.
Taj trend se ne odnosi samo na Nemačku.
Evropa je bila oko sedam odsto vlažnija prošle godine, a poplave su pogodile 1,6 miliona ljudi.
Da li su poplave češće zbog klimatskih promena?
Klimatske promene, prouzrokovane sagorevanjem fosilnih goriva, pojačavaju intenzitet vremenskih pojava, uključujući i poplave.
"To se događa jer se vlaga u atmosferi snažno uvećava zajedno sa temperaturom", naveo je Kas.
Zagrevanje planete takođe dovodi do ubrzanog isparavanja vode na kopnu i moru što dovodi do ekstremnijih padavina i jačih oluja.
Prosečna godišnja temperatura u Nemačkoj se povećala za 1,6 stepeni, što je brže nego u ostatku sveta.
Klimatske promene su bile glavni krivac za poplave koje su pogodile Nemačku, Belgiju i Holandiju u leto 2021. godine.
Šta može da se učini?
Činjenica da je toliko domova uništeno u katastrofi pre tri godine, izbacilo je u prvi plan pptrebu za boljom odbranom od poplava.
Kao i u slučaju zemljotresa, objekti moraju da se grade na poseban način kako bi izdržali poplave.
Moraju se razmotriti dubina temelja, strukturalni dizajn i vrsta materijala. Inženjeri ističu da je potrebno ojačati podrume kako bi se punili vodom dok stanari traže bezbedno mesto, a slično se odnosi i na krovove, spoljne zidove, prozore i vrata.
Među drugim merama se pominje i davanje dodatnog prostora rekama tako da područja poput sportskih terena i parkova mogu da služe kao poplavne ravnice. Mostove bi trebalo takođe ojačati da bi mogli da se izbore sa materijalom koji nose bujice, a očekuje se i poboljšanje sistema za rano upozorenje.
(EUpravo Zato/Dojče Vele)
