Još jedna godina je za nama, a 2025. je bila izazovna kada je reč o planeti koja se sve više zagreva i klimatskim politikama.
U poslednjih 12 meseci klimatske promene bilo je nemoguće ignorisati, hteli mi to ili ne.
Osvrnućemo se na 2025. godinu u smislu rekordnih maksimuma i minimuma.
11 najtoplijih godina u istoriji merenja
Počnimo sa nekim klimatskim činjenicama koje nisu nimalo ohrabrujuće.
Svetska meteorološka organizacija je saopštila da su poslednjih 11 godina bile najtoplije otkako postoje merenja, a 2025. će vrlo verovatno biti druga ili treća najtoplija u istoriji.
Završni podaci koji se očekuju u januaru trebalo bi da pokažu da su poslednje tri godine premašile cilj od 1,5 °C u odnosu na predindustrijski nivo, postavljen Pariskim sporazumom.
Zašto se to dešava?
Koncentracije gasova sa efektom staklene bašte dostigle su rekordni nivo u 2025.
Ovi gasovi nastaju ljudskim aktivnostima poput sagorevanja fosilnih goriva, kao i promenama u korišćenju zemljišta povezanim sa krčenjem šuma i industrijskom poljoprivredom. Oni zadržavaju toplotu Sunca brže nego što atmosfera može da je vrati u svemir, što dovodi do globalnog zagrevanja.
Tramp klimatske promene naziva prevarom
Godina je počela tako što se Donald Tramp ponovo našao u Beloj kući i onda opet povukao Sjedinjene Države iz Pariskog sporazuma.
Potom je u govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u septembru, obnovljive izvore energije nazvao "preskupom šalom". Posebnu pažnju privukla je njegova izjava u kojoj je klimatske promene opisao kao "najveću prevaru ikada izvedenu".
Tramp je već prvog dana mandata ukinuo zabranu izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG), nakon čega je američka prodaja naglo porasla.
LNG je fosilno gorivo koje se često promoviše kao sredstvo "tranzicije" ka obnovljivim izvorima, ali proizvodnja i transport čine njegove emisije 33 odsto većim u odnosu na emisije uglja. Sjedinjene Države su ove godine obezbedile gotovo polovinu LNG-a koji je Evropa uvezla.
Iako je Kina i dalje najveći svetski emiter, analiza "Carbon Brief"-a pokazuje da su kineske emisije CO₂ već 18 meseci stabilne ili u padu.
Da li je Kina dostigla vrhunac emisija? Moguće.
Zemlja je zabeležila pad emisija u saobraćaju, proizvodnji čelika i cementa, a termoelektrane na fosilna goriva bi ove godine mogle da zabeleže prvi godišnji pad proizvodnje u poslednjoj deceniji, zahvaljujući masovnom širenju obnovljivih izvora energije.
Neodlučna briselska politika
U Briselu je klimatska i energetska politika EU u 2025. više ličila na slagalicu. Nedavno je Unija povukla planove o zabrani prodaje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine. To se dogodilo svega nekoliko dana nakon što je konačno postignut dogovor o obavezujućem cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto do 2040.
Da li su ta dva cilja tehnički i politički kompatibilna?
Delovi Zelenog dogovora mesecima su pomerani kao deo paketa Omnibus I, predloženog u februaru 2025. godine.
Iako je trebalo da se odnosi na pojednostavljivanje pravila, široko je kritikovan zbog nazadovanja u postavljanju ekoloških standarda i zato što je kritičarima cilja "neto nule" dao laku priliku za političke poene.
Mehanizam EU za prilagođavanje ugljenika na granicama - CBAM, koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2026, bio je predmet snažnih sporenja industrije.
"Amnesty International" je Omnibus I nazvao "lomačom" regulative, dok je organizacija "BLOOM" ocenila da Evropa ulazi u "demokratski mrak".
"Zapaljivi" klimatski samit
U novembru je klimatski samit COP30 takođe imao nekoliko vatrenih trenutaka, uključujući i onaj kada se deo jednog paviljona zaista zapalio. Održan u Brazilu, na ivici Amazonske prašume, samit je pohvaljen iz dva razloga.
Prvo, nakon tri prethodna COP-a održana u nedemokratskim i autoritarnim zemljama, klimatski aktivisti su ove godine mogli lakše da se vide i čuju.
Drugo, u odsustvu napretka u ostvarivanju ciljeva Pariskog sporazuma UNFCCC-a, počele su da se formiraju koalicije između klimatski ambicioznijih država. To ukazuje na novi pristup u odnosu na status kvo.
Topljenje leda, rast nivoa mora, pregrejano kopno
U međuvremenu, u najudaljenijim delovima planete promene se ubrzavaju.
Ako i dalje ne razmišljate o klimatskim politikama u 2025, realnost u kojoj se kopno, kriosfera i okeani zagrevaju trebalo bi da vas zabrine.
Pre svega, uživajte u prizoru ledenih vrhova dok još možete, jer oni neće dugo opstati. Studija ETH Ciriha iz 2025. pokazala je da ulazimo u period koji nazivaju "vrhunac izumiranja glečera". Mesta poput Alpa, Stenovitih planina, Kavkaza i Anda zauvek će se promeniti.
Ove godine potvrđeno je da je Venecuela izgubila poslednje glečere. Do 2100. Centralna Evropa će, prema sadašnjim trendovima zagrevanja, imati svega tri odsto današnjeg broja glečera.
To ima ozbiljne posledice ne samo po turističke destinacije, već i po hidroenergetiku i poljoprivredne zajednice koje zavise od topljenja snega i leda. Setimo se samo švajcarskog sela Blatena koga je u maju zatrpala bujica leda, blata i stena.
Još jedna studija, objavljena u junu 2025, izazvala je veliko interesovanje jer je simulirala kolaps AMOC-a, okeanske struje za prenos toplote sa ekvatora koja severnoj Evropi obezbeđuje blagu i vlažnu klimu. Ne postoji vremenski okvir, ali modeli su izuzetni.
U scenariju umerenih emisija sa naglim usporavanjem okeanskih struja, morski led bi mogao da stigne do Škotske, a zimske temperature u Londonu da padnu i do -20 °C. Severna Evropa bi bila jedini deo sveta koji bi se hladio, umesto zagrevao.
Na Antarktiku, istraživači prate destabilizaciju ledenih ploča. Tim sa Univerziteta Istočne Anglije u Velikoj Britaniji, koristeći britansku istraživačku podmornicu sa neobičnim imenom "Boaty McBoatface", sproveo je prvo istraživanje područja ispod ledene police Dotson - mesta gde se glečer pretvara u plutajući led. Utvrđeno je da je voda duboko u toj šupljini "iznenađujuće topla", a naučnici sada pokušavaju da objasne kako je tamo dospela.
Na Grenlandu je leto bilo prilično dugo. Naučnici Danskog meteorološkog instituta utvrdili su da je topljenje leda počelo sredinom maja 2025. i trajalo do septembra. To znači da je leto stiglo 12 dana ranije od proseka za period 1981-2025, a teritorija je u sezoni 2024-2025 izgubila 105 milijardi tona leda.
Topljenje leda je jedan od faktora koji doprinose ubrzanom porastu nivoa mora. Još nemamo podatke za 2025, ali je 2024. zabeležen rekordan porast nivoa mora od 5,9 milimetara, dok je prosečan godišnji rast u periodu 2014–2023. iznosio 4,7 milimetara.
Priobalne zajednice širom sveta sada zahtevaju akciju, čak i u Trampovoj Americi.
Osvrćući se na poslednjih 12 meseci, dugačak je spisak prirodnih katastrofa koje su pojačane klimatskim promenama.
Meksiko i Šri Lanka doživeli su poplave i klizišta, dok su u izuzetnim padavinama u Indoneziji i Maleziji stotine ljudi stradale. Kuba i Jamajka su bile na udaru uragana Melisa.
Iran, Irak i Sirija se suočavaju sa ozbiljnim i potencijalno katastrofalnim nestašicama vode. Suše su oduvek postojale u tim regionima, ali brza analiza naučnika iz organizacije "World Weather Attribution" pokazala je da bi u hladnijoj, predindustrijskoj klimi jednogodišnja suša bila očekivana jednom u 50 do 100 godina, dok se danas očekuje svakih 10 godina.
U Evropi su ovog leta zabeležene rekordne emisije iz šumskih požara, prema podacima Službe za praćenje atmosfere Kopernikusa. Oslobođeno je nešto manje od 13 gigatona CO₂, a zagađenje vazduha PM2,5 bilo je u velikim delovima Španije i Portugala iznad smernica Svetske zdravstvene organizacije.
Kada je reč o temperaturama, i ove godine su širom sveta zabeleženi novi rekordi.
Iako 2025. neće biti na samom vrhu, bila je izuzetno topla. Finska je tokom dvonedeljnog toplotnog talasa više puta beležila temperature iznad 30°C, Turska je dostigla novi nacionalni rekord od 50,5°C, dok su slične vrednosti zabeležene u Iranu i Iraku. U Kini su oboreni rekordi mernih stanica, a Japan je imao produženo leto, pri čemu je 5. avgusta 2025. upisan novi nacionalni temperaturni rekord od 41,8°C.
(EUpravo zato/Euronews)
