Sve učestaliji ekstremni vremenski uslovi ozbiljno ugrožavaju uzgoj kakaa širom sveta, dovodeći u pitanje budućnost čokoladne industrije.
Zbog toga naučnici intenzivno istražuju alternativne biljne kulture koje su otpornije na klimatske promene i koje bi mogle da posluže kao osnova za nove vrste slatkiša, prenosi Euronews.
Oko 60 odsto svetske proizvodnje kakaa dolazi iz zapadne Afrike, pre svega iz Obale Slonovače i Gane, gde se proizvodnja oslanja na specifičnu kombinaciju visokih temperatura, obilnih padavina i kratkih sušnih perioda.
Međutim, u poslednje dve godine proizvodnja kakaa smanjena je i do 40 odsto. Posledica toga je nagli rast cena čokolade, koje su dostigle najviše nivoe još od sedamdesetih godina prošlog veka. Stručnjaci upozoravaju da bi, ukoliko se trend nastavi, kakao mogao postati retkost već do sredine ovog veka.
Klimatske promene kao ključna pretnja
Iako su se ranije kao razlozi za pad proizvodnje pominjali ilegalna eksploatacija zlata, starenje plantaža i krijumčarenje, novija istraživanja ukazuju da je glavni uzrok sve izraženiji ekstrem vremenskih padavina.
Institut "Salata" za klimu i održivost sa Univerziteta Harvard navodi da je kakao oduvek bio osetljiv na vremenske uslove, ali da klimatske promene dodatno pojačavaju intenzitet obilnih kiša usled rasta temperatura.
Kako objašnjavaju naučnici, svaki porast prosečne temperature vazduha za jedan stepen Celzijusa omogućava atmosferi da zadrži oko sedam odsto više vlage, što dovodi do snažnijih pljuskova. Takvi uslovi uzrokuju zadržavanje vode u zemljištu, eroziju tla i širenje gljivičnih oboljenja koja uništavaju useve.
Suočeni sa ovim problemima, istraživači sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru počeli su da traže održivu alternativu kakau.
Može li rogač da zameni kakao?
Kao potencijalno rešenje, naučnici su se okrenuli rogaču, biljci koja uspeva u mediteranskim krajevima i poznata je po otpornosti na sušu i visoke temperature.
Za razliku od kakaa, rogač zahteva minimalne količine vode i dobro podnosi suve klimatske uslove.
Iako nakon prženja razvija aromu sličnu kakau, njegov ukus se ipak razlikuje. Zbog toga su istraživači razvili dve enzimske tehnike kojima menjaju njegov hemijski sastav kako bi pojačali gorčinu i slatkoću, čineći ga bližim ukusu čokolade.
Ovakav enzimski pristup smatra se jednostavnim i ekološki prihvatljivim, jer ne zahteva agresivne hemikalije koje se često koriste u industrijskoj obradi hrane.
Unapređenjem ukusa rogača, naučnici veruju da bi proizvođači mogli češće da ga koriste u proizvodima koji se danas prave od kakaa -- od čokoladnih tabli i kakao-praha, do napitaka i raznih poslastica.
Ako bi se ove metode primenile na industrijskom nivou, mogle bi značajno da smanje zavisnost čokoladne industrije od kakaa, čineći proizvodnju otpornijom na klimatske promene i bolesti useva.
"Naš cilj nije samo da oponašamo ukus kakaa, već i da proširimo spektar sastojaka koji se koriste u čokoladnim proizvodima2, ističe Manfred Ku, glavni autor istraživanja.
"Okretanje izdržljivim i klimatski otpornim kulturama poput rogača može pomoći industriji da se prilagodi ekološkim izazovima, a potrošačima ponudi proizvode u kojima će i dalje uživati", zaključuje on.
(M.A./EUpravo zato/ekapija.com)
