"Postarajte da irvasi imaju dovoljno vode i ne zaboravite i sami da popijete čašu vode na svakih sat vremena", savetovao je Deda Mraz svoje pomoćnike u Laponiji tokom rekordnog toplotnog talasa.
Iako nas Laponija podseća na zimu i sneg, ovo leto je na sever Finske donelo temperature oko 30 stepeni što je nešto što ne očekujemo unutar Arktičkog kruga.
Finski meteorološki institut je saopštio da je 14 dana zaredom izmerena temperatura od 30 stepeni, prvi put od 1961. godine kada su počela merenja.
Kada je reč o Deda Mrazu, on će boraviti u zatvorenom prostoru u gradu Rovaniemiju, popularnom među turistima.
"Na kupanje u jezeru idem tek posle 18 časova, kada malo zahladi", rekao je za BBC.
I dok se Deda Mraz prilagođava uz osmeh, neobične temperature na Arktiku su ozbiljno pitanje, a naučnici smatraju da su klimatske promene krivac.
Nakon neobično hladnog i kišovitog proleća i ranog leta, celu Finsku, uključujući i Laponiju - 500km iznad Arktičkog kruga - odjednom je zahvatilo toplo vreme.
U Rovanijemiju je toplotni talas trajao najmanje 15 dana. U Finskoj se toplotni talas definiše kao period od najmanje tri uzastopna dana u kome maksimalne temperature premašuju 25 stepeni.
Meteorolog Jako Savela je objasnio da u Laponiji, gde su temperature od 30 stepeni izuzetno retke, toplotni talasi poput ovog aktuelnog su takođe izuzetak.
"Poslednji put kada je Laponija doživela slični talas toplote je bilo 1972, ali čak i tad je trajao 12 do 14 dana, zavisno od lokacije. Taj rekord je sada oboren", napomenuo je.
Vrućina nije zabeležena samo u Rovaniemiju već i u drugim delovima Laponije.
Najviša temperatura, 31,7 stepeni, registrovana je na dve lokacije - Ilitornio i Sodankila što je oko 10 stepeni iznad sezonskog proseka.
Klimatske promene utiču na Laponiju
Nalet toplote je ponovo pokrenuo zabrinutost zbog brzine kojom se odigravaju klimatske promene u Arktiku, koji se zagreva četiri do pet puta brže nego ostatak Zemlje.
Savela smatra da dugi toplotni talas nije direktno prouzrokovan klimatskim promenama.
"Ipak, klimatske promene su imale veliki uticaj, bez njih bi temperature u protekle dve nedelje svakako bile niže", naveo je meteorolog.
Profesor Džef Velker, sa katedre za istraživanje Arktika na Univerzitetu u Oulu, saglasan je.
Toplotni talasi i ekstremne vremenske pojave tokom leta i zime su postali toliko česti da je to moguće jedino uz fundamentalne promene u klimatskom sistemu.
"Širom sveta, svakog dana, klimatske promene se manifestuju kroz ekstremnu vrućinu i ekstremne padavine", rekao je stručnjak.
Procenjuje se da će ekstremne vrućine biti sve češće, ali i intenzivnije, kako se planeta bude zagrevala, a to svakako utiče i na poznate irvase u Laponiji.
Ove životinje, koje u pričama vuku sanke Deda Mraza, slobodno se šetaju šumama i brežuljcima. Međutim, kako su na udaru komaraca, koji bujaju u toplim uslovima, sve više se približavaju putevima i selima u potrazi za olakšanjem.
"Jedina opcija za irvase bi bila da idu na više nadmorske visine i vetrovitija područja, ali najviša lokacija u Laponiji se uzdiže na 1.000 metara", rekao je profesor Velker.
Prema njegovim rečima, pošto će toplije vreme biti sve frekventnije na Arktiku u budućnosti, "uzgajivači će najverovatnije morati da obezbede velike štale kako bi irvasima pružili hlad".
Turisti nisu bili pripremljeni na vrućinu
U problemu nisu samo Deda mraz i irvasi. Laponija je tradicionalno poznata kao ledena turistička destinacija. Međutim, ove godine su posetioci bili zbunjeni.
"Ovde je prevruće, 30 stepeni me ubija. Ovde sam došla kako bih pobegla od vrućine. Očekivala sam mnogo hladnije vreme, pa sam spakovala pogrešnu odeću. Imam samo jednu majicu sa kratkim rukavima, nosila sam je svakog dana", rekla je Silvija, turistkinja iz Praga.
Ne pomaže ni to što dan u Rovaniemiju traje oko 20 sati u ovo doba godine, pa se i u 23 časa zadržava toplije vreme.
Deda Mrazovo crveno odelo je u ovim uslovima veliki teret.
"Izlazim napolje samo uveče, inače bih doživeo toplotni udar za samo 10 minuta. Naravno da je leto lepo, ali preferiram hladnoću i sneg. Zima je bolja", zaključio je za BBC.
(EUpravo zato/BBC)
