Proizvođači automobila, sa sedištem u Evropskoj uniji, moraće da od 2035. godine ispune zahtev o smanjenju emisija CO₂ za 90 odsto, umesto ranije propisanih 100 odsto, saopštila je Evropska komisija.
Time se povlači kontroverzna zabrana vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE), usvojena u martu 2023. godine.
Proizvođači će preostalih 10 odsto emisija morati da nadoknade korišćenjem niskougljeničnog čelika proizvedenog u EU ili upotrebom održivih goriva, poput e-goriva i biogoriva.
Industriji će biti dozvoljeno da nastavi sa proizvodnjom hibridnih vozila, vozila sa produživačem dometa, srednjih hibrida i vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i nakon 2035. godine.
Biće podsticana potpuno električna vozila (EV) i vozila na vodonik, a proizvođači će imati pravo na takozvane "superkredite" za proizvodnju malih, pristupačnih električnih automobila proizvedenih u EU, navela je Komisija.
"Ostajemo na putu mobilnosti sa nultom emisijom, ali uvodimo određenu fleksibilnost kako bi proizvođači na najisplativiji način ispunili svoje ciljeve u pogledu CO₂", rekao je evropski komesar za klimatsku akciju Vopke Hoekstra.
Novi automobilski paket je "rešenje u kojem svi dobijaju", rekao je Hoekstra.
Komesar za saobraćaj Apostolos Cicikostas pozdravio je "veliku odluku" da se cilj za 2035. godinu smanji na 90 odsto.
"Ovo je jasan signal da i druge tehnologije, a ne samo baterijska električna vozila, mogu da budu prisutna na tržištu i nakon 2035. godine", dodao je Cicikostas, naglasivši da će potrošači imati slobodu da odluče koja tehnologija im više odgovara.
Ko je bio protiv odluke EK?
Iako je unutar automobilskog sektora bilo poziva da se zabrana zadrži i da se više ulaže u elektrifikaciju, velika većina proizvođača automobila je pitala EU da preispita svoju politiku, tvrdeći da njihova preduzeća propadaju usled konkurencije iz Kine i Sjedinjenih Američkih Država.
Nemačka, Italija i još nekoliko država članica takođe su lobirale da EU povuče zabranu, uz obrazloženje da se društveno tkivo njihovih ekonomija, koje se oslanja na automobilsku industriju, raspada. One tvrde da se njihovi proizvođači suočavaju sa visokim cenama energije, nedostatkom automobilskih komponenti, uključujući baterije, i nedovoljnom potražnjom potrošača za električnim vozilima (EV).
Očekuje se da nemački automobilski gigant "Folksvagen" obustavi proizvodnju vozila u svojoj fabrici u Drezdenu, što bi, prema nedavnim medijskim izveštajima, bio prvi put u 88-godišnjoj istoriji kompanije.
Bugarska, Češka, Nemačka, Mađarska, Italija, Poljska i Slovačka bile su među zemljama EU koje su zatražile od Komisije da preispita zabranu ICE vozila od 2035. godine i da razmotri dozvolu za prodaju hibridnih vozila u okviru zakona.
Francuska i Španija želele su da zabrana ostane na snazi, ali su od izvršne vlasti EU zatražile podršku domaćoj proizvodnji.
Promena načina razmišljanja o motorima sa unutrašnjim sagorevanjem
Odluka o zabrani novih automobila i kombija sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine bila je deo Evropskog zelenog dogovora, vodećeg programa EU za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine, koji je obeležio prvi mandat Ursule fon der Lajen.
Međutim, stavovi su se promenili nakon izbora za Evropski parlament 2024. godine. Zeleni poslanici pretrpeli su značajan poraz, a Parlamentom su zavladale desničarske struje.
Nemački poslanik Manfred Veber, lider EPP-a, bio je među brojnim centristima koji su se protivili zabrani ICE vozila od 2035. godine, tvrdeći da je industriji prerano nametnuta tako brza tranzicija.
Lars Ogard, danski ministar za klimu, energetiku i komunalne usluge, koji nastupa u ime danskog predsedavanja EU, rekao je da preispitivanje zabrane ICE vozila mora biti usklađeno sa klimatskim ciljem za 2040. godinu.
Predlog Komisije sada treba da razmotre Evropski parlament i Savet.
(EUpravo zato/Euronews)
