Posle 130 godina direktnog merenja, istraživači će usled nestabilnog terena i ubrzanog topljenja morati da koriste dronove kako bi pratili povlačenje italijanskog glečera Ventina.
Jedan od najvećih u severnoj Lombardiji, glečer Ventina se toliko otopio zbog klimatskih promena da geolozi više ne mogu da ga mere na način na koji su to radili u proteklom veku.
Posle ovogodišnjeg vrelog leta, otkriveno je da su obični kočići, koji su označavali godišnja pomeranja glečera, zatrpani odronima stena. Naslage kamenja učinile su teren previše nestabilnim za buduće terenske posete.
Lombardijska služba za proučavanje glečera saopštila je da će od sada koristiti snimke dronova i daljinsko osmatranje kako bi pratila dalje smanjivanje.
Geolozi navode da je glečer Ventina već izgubio 1,7 kilometara u dužini otkako su prve oznake postavljene na njegovom prednjem delu 1895. godine.
Topljenje se ubrzalo poslednjih godina. Ventina je izgubio 431 metar u poslednjih deset godina, a skoro polovinu toga od 2021. To je još jedan primer kako ubrzano globalno zagrevanje topi i smanjuje evropske glečere, izazivajući niz ekoloških i drugih posledica.
"Dok smo do osamdesetih godina još mogli da se nadamo normalnim ciklusima (povlačenja) ili bar umerenijem povlačenju, u poslednjih 40 godina dogodilo se nešto zaista zapanjujuće", rekao je Andrea Tofaleti, član Lombardijske službe za proučavanje glečera.
Vrela leta i manjak snega ubrzavaju topljenje italijanskih glečera
Planinski glečeri u Italiji, koji se nalaze širom Alpa i Dolomita na severu i duž centralnih Apenina, povlače se već godinama, zbog nedostatka snega tokom zime i rekordno vrelih leta.
Glečeri se uvek tokom leta delimično tope, a otopljena voda puni planinske potoke i reke.
Međutim, letnje vrućine sada utiču na nestanak snežnog pokrivača.
"Da bi se pokrivač regenerisao i ostao u ravnoteži, određena količina snega, preostala od zime, mora da ostane na površini glečera i krajem leta. A to se dešava sve ređe i ređe", dodao je Tofaleti.
Prema podacima Lombardijske službe, Alpi predstavljaju klimatsku kritičnu tačku, jer beleže dvostruko veći porast temperature od svetskog proseka u odnosu na predindustrijski period, što je dovelo do gubitka više od 64 odsto zapremine alpskih glečera.
U februaru je časopis "Nature" objavio studiju u kojoj se navodi da su glečeri u svetu gubili led prosečno brzinom od oko 231 milijardu tona godišnje između 2000. i 2011, ali da je taj gubitak ubrzan na oko 314 milijardi tona godišnje tokom naredne decenije.
(EUpravo zato/Euronews)