Posmatrajući brojne talase vrućine koji su tokom prvih letnjih nedelja pogodili veliki deo Evrope, izveštaj o klimi za jul, koji je objavila klimatska služba Evropske unije Copernicus, ne iznenađuje.
Jul je prošle godine bio četvrti najtopliji jul zabeležen u Evropi, sa prosečnom temperaturom od 21,12°C, što je 1,30°C više od proseka za jul u periodu 1991-2020.
"Postojale su regionalne razlike, što je uobičajeno za Evropu," rekao je Žiljen Nikolas, viši naučnik u Copernicusu, za Euronews.
On pojašnjava da je mesec počeo izuzetno toplim vremenom u većem delu Evrope, naročito na zapadu.
"Kako je jul odmicao, temperature su se spustile, a vreme postalo vlažnije u zapadnim i centralnim delovima kontinenta", kazao je Nikolas.
Najizraženija anomalija u julu bile su znatno povišene temperature u Skandinaviji, gde je temperatura nekoliko nedelja dostizala i do 30°C.
"To je veoma značajno i nije vremenski uslov koji bismo očekivali na tim geografskim širinama."
U međuvremenu, u Turskoj je temperatura dostigla čak 50°C.
Dugoročni trend zagrevanja
Jedan od važnijih zaključaka izveštaja ukazuje da je globalna temperatura u julu 2025. bila 1,25°C viša od procenjenog proseka iz perioda 1850-1900, koji se koristi kao mera predindustrijskog nivoa.
U 21 od poslednjih 25 meseci, prosečna globalna temperatura bila je 1,5°C ili više iznad tog nivoa.
Postavlja se pitanje: Da li to znači da je ključni Pariški sporazum, koji su ratifikovale sve članice EU i koji ima za cilj da ograniči dugoročan porast prosečne temperature na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa, zapravo već propao?
"To je trenutno predmet rasprave.Treba imati na umu da se Pariski sporazum odnosi na dugoročni prosek temperature koji ne sme biti premašen kako bismo izbegli najkatastrofalnije i nepovratne posledice klimatskih promena. Ono što smo videli poslednjih godina su privremena prekoračenja ovog ograničenja", kaže Nikolas.
Objasnio je da se dugoročni prosek smatra premašenim tek kada nivo bude prelazio granicu tokom proseka od 20 godina, vremenskog perioda koji se smatra dovoljnim da opiše klimatske uslove i izgladi prirodne oscilacije globalne temperature.
"Kada dostignemo dvadesetogodišnji prosek globalnih temperatura koji prelazi 1,5°C, tek tada možemo reći da smo prešli granicu Pariskog sporazuma," dodaje on.
Nedavne prognoze modela pokazuju da bi se ovaj prag mogao dostići već do 2030. godine.
"To je vrlo blizu, ali još uvek nismo tamo."
Naučnici iz Copernicusa ističu da je niz globalnih temperaturnih rekorda trenutno zaustavljen - barem privremeno.
Biće perioda "hlađenja", kao u julu 2025, kada je prosečna globalna temperatura bila "samo" 1,25°C iznad predindustrijskog nivoa, što je rezultat prirodnih klimatskih varijacija.
"Ali to je dodatak dugoročnom trendu zagrevanja koji je direktno povezan sa gomilanjem gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi."
Drugim rečima, klimatske promene nisu stale.
Katastrofalne posledice
Klimatski stručnjaci redovno upozoravaju na posledice zagrevanja koje se osećaju širom Evrope.
U julu su fatalne poplave pogodile delove Rumunije, dok je u Italiji toplotni talas odneo ljudske živote na plažama.
"Važno je razumeti da ekstremni klimatski događaji nisu počeli pre dve godine; oni se dešavaju već duži vremenski period," ističe Nikolas.
Kako dodaje, videli smo posledice klimatskih promena, uključujući topljenje glečera i podizanje nivoa mora.
"Ali činjenica da su globalne temperature dostigle rekordne vrednosti čini ove ekstremne događaje verovatnijim".
Naglasio je da se ovaj dugoročni trend zagrevanja i njegove katastrofalne posledice neće zaustaviti sve dok gasovi sa efektom staklene bašte nastave da se akumuliraju u atmosferi.
Zbog toga klimatski naučnici i dalje pozivaju na hitne mere za smanjenje emisije štetnih gasova.
"Vidimo hitnost u nastavku klimatskih akcija za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte globalno. I to je nešto što mora da se nastavi," kaže Nikolas.
To važi i ako prag od 1,5°C iz Pariskog sporazuma bude premašen.
"Moramo nastaviti sa svim mogućim merama za smanjenje emisija, jer kao što često kažemo, svaki deo stepena je važan."
U tom kontekstu, različite organizacije civilnog društva i akademska zajednica izrazile su zabrinutost i protivljenje predlogu Evropske komisije da se dozvoli korišćenje međunarodnih karbon kredita u cilju ispunjenja klimatskih ciljeva EU do 2040. godine.
Ovaj potez izazvao je zabrinutost da bi se time delegirale aktivnosti smanjenja emisija, što kritičari smatraju slabljenjem klimatskih ambicija.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
