U idiličnoj švajcarskoj dolini Lečental, predsednika opštine Matijasa Belvalda na svakom koraku pozdravljaju meštani s osmehom, stiskom ruke ili prijateljskom rečju.
Iako je načelnik, ovo nije njegovo selo. Njegov dom u Blatenu, udaljenom pet kilometara, pre dva meseca je doslovno izbrisan sa mape nakon što se deo planine i lednika obrušio u dolinu, prenosi BBC.
Svih 300 stanovnika je evakuisano nekoliko dana ranije, nakon upozorenja geologa o nestabilnosti planine. Iako su spašeni životi, izgubili su sve – domove, crkvu, hotele i farme.
Lukas Kalbermaten je ostao i bez hotela koji je njegova porodica vodila tri generacije.
"Draž sela, sve uličice između kuća, crkva, uspomene koje ste imali kad ste se tamo igrali kao dete... sve je to nestalo", rekao je.
Danas, poput ostalih stanovnika Blatena, živi u privremenom smeštaju u selu Viler.
Tamo Belvald ima privremenu kancelariju iz koje nadzire ogromnu operaciju čišćenja i planira obnovu. Veruje da bi lokacija mogla da se očisti do 2028, a prve nove kuće da budu spremne do 2029. godine. Ipak, cena je astronomska: obnova Blatena procenjuje se na stotine miliona dolara, možda čak i milion dolara po stanovniku.
Dobrovoljni prilozi javnosti brzo su prikupili milione, a savezna vlada i kanton obećali su finansijsku podršku. Ipak, neki u Švajcarskoj postavljaju pitanje: isplati li se sve to?
Iako je katastrofa šokirala zemlju, klimatolozi su dugo upozoravali da otapanje lednika i permafrosta - tzv. večnog leda koji drži planine na okupu - ovakve odrone čini sve verovatnijima.
Zaštita ugroženih područja biće vrlo skupa, a pojedinci se pitaju treba li razmotriti bolnu opciju napuštanja određenih sela.
Dan kada se zemlja zatresla
Alpi su ključan deo švicarskog identiteta, a svaka dolina, poput Lečentala, ima svoju jedinstvenu kulturu. Kalbermaten je s ponosom gostima hotela pokazivao drevne drvene kuće u Blatenu i učio ih pokoju reč lokalnog dijalekta. Gubitak Blatena naterao je mnoge Švajcarce da se zapitaju koliko bi alpskih tradicija moglo da nestane.
Danas Blaten leži pod milionima kubnih metara stena, blata i leda. Kada su prvi put evakuisani, stanovnici su verovali da je reč o preventivnoj meri i da će se uskoro vratiti kućama. Niko nije očekivao razmere katastrofe, priseća se penzionisani preduzetnik Fernando Lehner.
"Znali smo da će tog dana da se pokrene klizište... Ali bilo je jednostavno neverovatno. Nikada ne bih zamislio da će se tako brzo srušiti. A tu eksploziju, kad su se lednik i klizište srušili u dolinu, nikad je neću zaboraviti. Zemlja se tresla", opisao je.
"Klizišta su sve nepredvidljivija"
Stanovnici Blatena nerado govore o klimatskim promenama, opisujući katastrofu kao događaj koji se događa jednom u hiljadu godina. Ipak, naučnici tvrde da globalno zagrevanje čini život na Alpima sve rizičnijim. Matijas Hus, glaciolog sa Saveznog instituta za tehnologiju u Cirihu, kaže da su klimatske promene bile ključan faktor.
"Otapanje permafrosta na vrlo visokoj nadmorskoj visini dovelo je do urušavanja vrha. Ovaj planinski vrh obrušio se na lednik, a povlačenje lednika je manje uticalo na stabilnost planine nego ranije", objasnio je.
Dakle, klimatske promene su bile uključene sa svih strana.
On dodaje da, iako su i drugi geološki faktori imali ulogu, topljenje leda ostaje ključna pretnja stabilnosti Alpa.
"Nije prvi put da vidimo velika klizišta na Alpima. Mislim da bi trebalo da nas brine što ti događaji postaju sve češći, ali i nepredvidljiviji", dodao je.
Sve više švajcarskih sela će morati da bude evakuisano
Blaten nije jedini slučaj. U Graubindenu, najvećoj turističkoj regiji, selo Brienz evakuisano je pre više od dve godine zbog nestabilnosti planine, a stanovnici se još nisu vratili. Iznad odmarališta Kandersteg, stena preti selu za koje je sada spreman plan evakuacije. Godine 2017, odron blizu sela Bondo usmrtio je osam planinara. Bondo je u međuvremenu obnovljen i utvrđen, po ceni od 64 miliona dolara. Nepredvidivost ovakvih događaja izaziva veliku zabrinutost.
Teška odluka u Blatenu: Obnova ili preseljenje?
Nakon uništenja Blatena usledio je talas sažaljenja, ali i sumnje zbog visokih troškova obnove. Urednički članak u uticajnom listu "Neue Zürcher Zeitung" doveo je u pitanje tradicionalni model solidarnosti, koji poreskim prihodima iz gradova poput Ciriha podržava udaljene planinske zajednice.
U članku stoji da su političari "uhvaćeni u zamci empatije" i da "budući da takvi incidenti postaju sve češći zbog klimatskih promena, oni potresaju spremnost ljudi da plaćaju za mit o Alpima koji oblikuje nacionalni identitet". Sugerisano je da bi stanovnici rizičnih područja trebalo da razmisle o preseljenju.
Ta ideja je mnoge razljutila. Iako većina Švajcaraca živi u gradovima, mnogi imaju snažne porodične veze s planinama.
Lukas Kalbermaten objašnjava važnost reči "heimat" odnosno "zavičaj". "Heimat je kad zatvorite oči i razmišljate o tome šta ste radili kao dete, mestu gde ste živeli kao dete. To je mnogo veća reč od 'dom'", naveo je.
Vlada strah da bi napuštanjem doline nestala i jedinstvena kultura, poput tradicionalnih drvenih maski koje su jedinstvene za ovo područje.
Kako ukrotiti planinu?
Boris Previsic, direktor Instituta za kulturu Alpa, kaže da su Švajcarci verovali da su ukrotili Alpe svojim inženjerskim čudima poput tunela i železnica. Sada je to poverenje poljuljano.
"Geologija izazvana ljudskim delovanjem previše je jaka u poređenju s ljudskim bićima. Kad ste u selu koje postoji već 800 godina, trebalo bi da se osećate sigurno. To je ono što je tako šokantno", izjavio je.
Prema njegovom mišljenju, vreme je za borbu protiv izumiranja sela, ali uz fleksibilnost i spremnost na evakuaciju. Na kraju, dodaje, "ne možete zadržati celu planinu".
U selu Viler, načelnik Belvald se s tim slaže s umornim osmehom.
"Planina uvek odlučuje. Znamo da su opasne. Volimo planine, ne mrzimo ih zbog toga. Naši su dedovi živeli s njima. Naši su očevi živeli s njima. I naša će deca takođe živeti s njima", poručio je.
U međuvremenu, operacija oporavka Blatena je u punom jeku. Sebastijan Neuhaus, zapovednik vojnog bataljona za katastrofe, kaže da moraju da izdrže.
"Moramo. Tamo je zakopano 300 životnih priča", poručio je.
Vidi se da u lokalcima vlada tvrdoglava odlučnost.
"Ako vidimo nekoga iz Blatena, zagrlimo se", kaže Kalbermaten.
"Ponekad kažemo, 'lepo je, još si ovde.' I to je najvažnije, svi smo još uvek ovde", zaključio je.
(EUpravo zato/BBC)
