Verovatnoća da će doći do kolapsa ključne atlantske morske struje više nije mala, zaključuje se u jednoj studiji što znači da emisije fosilnih goriva moraju hitno da se smanje kako bi se izbegle katastrofalne posledice.
Atlantska meridionalna cirkulacija Amok (Amoc) predstavlja važan deo globalnog klimatskog sistema jer donosi tople tropske vode u Evropu i Arktik. One se potom hlade i tonu u dubinu, stvarajući duboku povratnu struju. Već je bilo poznato da je Amok najslabiji u poslednjih 1.600 godina, kao posledica klimatske krize.
Klimatski modeli su donedavno pokazivali da je kolaps pre 2100. godine malo verovatan, ali je nova analiza obuhvatila modele koji predviđaju periode do 2300. i 2500. Utvrđeno je da će prag, posle kojeg je gašenje Amoka neizbežno, verovatno biti premašen u narednim decenijama, iako se sam kolaps može dogoditi tek 50 do 100 godina kasnije.
Istraživanje je utvrdilo da bi, ukoliko emisije ugljenika nastave da rastu, 70% modela pokazalo kolaps, dok bi u scenariju sa srednjim nivoom emisija do njega došlo u 37% modela. Čak i u slučaju niskih budućih emisija, kolaps struje bi se dogodio u 25% slučajeva.
Naučnici su ranije upozoravali da se kolaps atlantske struje mora izbeći "po svaku cenu". Ukoliko se to dogodi, "pomerio" bi se tropski pojas i samim tim bi se poremetile padavine od kojih zavise milioni ljudi, dok bi se zapad Evrope našao u ekstremno hladnim zimama i letnjim sušama. Nivo mora bi se povećao za 50 cm.
"Novi rezultati su prilično šokantni, jer sam ranije govorio da je verovatnoća kolapsa Amoka zbog globalnog zagrevanja manja od 10%", rekao je profesor Štefan Ramstorf iz Instituta za istraživanje klimatskih posledica u Potsdamu, u Nemačkoj.
"Sada, čak i u scenariju niskih emisija, u skladu sa Pariskim sporazumom, izgleda da je brojka bliža 25%", dodao je profesor koji je učestvovao u istraživanju.
Iako ove brojke nisu sasvim sigurne, govori se o proceni rizika, gde bi čak i 10% šanse za kolaps struje bilo previše.
"Utvrdili smo da je prag posle kojeg gašenje struje postaje neizbežno verovatno moguće u narednih 10 do 20 godina. To je takođe šokantan nalaz i razlog zašto moramo veoma brzo da delujemo i smanjujemo emisije štetnih gasova", poručio je.
Naučnici su 2021. primetili da se približavamo tački pucanja, a takođe se zna da je Amok u prošlosti Zemlje već kolabirao.
"Istraživanja u dubokom severnom Atlantiku već pokazuju silazni trend u poslednjih pet do deset godina, u skladu sa projekcijama modela", rekao je profesor Sibran Drijfhaut sa Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta, takođe član istraživačkog tima.
"Čak i u nekim scenarijima sa srednjim i niskim emisijama, Amok se drastično usporava do 2100. godine i potpuno gasi nakon toga. To pokazuje da je rizik od gašenja ozbiljniji nego što mnogi misle", rekao je.
Studija, objavljena u časopisu "Environmental Research Letters", analizirala je standardne modele koje koristi Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC). Naučnici su bili naročito zabrinuti jer u mnogim modelima prelomna tačka nastupa u narednih deset do dvadeset godina, nakon čega gašenje okeanske struje postaje neizbežno.
Temperature vazduha brzo rastu na Arktiku usled klimatske krize, što znači da se okean tamo sporije hladi. Toplija voda je manje gusta i sporije tone u dubinu. Padavine se zbog toga zadržavaju u slanim površinskim vodama, čime se dodatno razređuju što zatvara povratnu spregu. Druga nova studija, zasnovana na drugačijem pristupu, takođe je pokazala da će prag verovatno biti dostignut sredinom ovog veka.
Ramstorf je dodao da bi stvarne brojke mogle da budu i gore, jer modeli ne uključuju ogromne količine otopljenog leda sa Grenlanda, koji dodatno razređuje okeanske vode.
Doktor Aiksju Hu iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja NSF u Koloradu, SAD, koji nije bio deo tima, rekao je da su rezultati važni.
"Ali i dalje je veoma neizvesno kada će se kolaps dogoditi ili kada će prelomna tačka biti pređena, zbog nedostatka direktnih posmatranja okeana i različitih rezultata modela", naveo je.
Studiju, koja je ranije pokazala da je potpuni kolaps Amoka malo verovatan u ovom veku, predvodio je doktor Džonatan Bejker iz Centra Meteorološke službe Ujedinjenog Kraljevstva 'Hadli'.
"Ova nova studija naglašava da se rizik povećava posle 2100. godine. Ali ove procente treba uzeti s oprezom, uzorak je mali, pa su potrebne dodatne simulacije (posle 2100) kako bi se bolje procenio rizik", objasnio je.
Ipak, Bejker je dodao: "Okean se već menja, a predviđene promene u konvekciji Severnog Atlantika predstavljaju stvarni razlog za brigu. Čak i ako je kolaps malo verovatan, očekuje se značajno slabljenje, a to samo po sebi može imati ozbiljne posledice na klimu Evrope u decenijama koje dolaze. Ali budućnost atlantske cirkulacije je još uvek u našim rukama".
(EUpravo zato/Guardian)
