Iako je rodna ravnopravnost u Srbiji zakonski garantovana, istraživanje o percepciji muškaraca pokazuje da tradicionalni obrasci i dalje snažno utiču na svakodnevni život, porodične odnose i položaj žena u društvu.
Na konferenciji "Između formalne jednakosti i stvarne ravnopravnosti: stavovi muškaraca o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji", koju je organizovala institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predstavljeni su rezultati istraživanja sprovedenog na uzorku od 1.200 ispitanika.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ocenio je da predrasude prema ženama i dalje oblikuju društvene norme i utiču na njihove mogućnosti za napredovanje.
"Predrasude da žene donose odluke emotivnije ili da su neodlučne ne utiču samo na njihove karijere, već oblikuju i opšteprihvaćene društvene obrasce. Zato je važno da i muškarci prepoznaju da žene imaju jednake mogućnosti za uspeh u svim oblastima života i da zajedno rade na stvaranju istinske ravnopravnosti", rekao je Antonijević.
Istraživanje je sprovedeno za potrebe institucije Poverenika u okviru projekta nemačke razvojne saradnje "Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji", koji realizuje GIZ u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Rezultati pokazuju značajan raskorak između deklarativne podrške rodnoj ravnopravnosti i stavova koje muškarci iskazuju kroz konkretne primere iz svakodnevnog života.
Dok 61 odsto muškaraca smatra da je ravnopravnost žena i muškaraca u Srbiji već ostvarena, sa tim se slaže svega 42 odsto žena. Ipak, kada su ispitanicima predstavljene konkretne životne situacije, čak 83,5 odsto muškaraca navelo je da u savremenim zahtevima za rodnu ravnopravnost vidi određene „sporne" tačke.
Istraživanje pokazuje i da veliki broj muškaraca i dalje zastupa tradicionalne stavove o ulozi žene i muškarca u porodici. Skoro polovina ispitanika, odnosno 45,7 odsto, smatra da muškarac treba da ima poslednju reč u kući, što je gotovo dvostruko više od proseka Evropske unije.
Takođe, više od polovine muškaraca smatra da su muškarci "prirodno" manje sposobni za kućne poslove, dok aktivno očinstvo uglavnom ostaje ideja koja se retko primenjuje u praksi. Samo trećina ispitanika navela je da bi koristila pravo na dvomesečno roditeljsko odsustvo.
Slični obrasci prisutni su i kada je reč o tržištu rada i ekonomskom položaju žena.
Iako većina muškaraca smatra da žene imaju jednake šanse za uspeh, gotovo 60 odsto njih veruje da bi žene ipak trebalo da žrtvuju karijeru zarad porodice.
Istraživanje je ukazalo i na duboko ukorenjene obrasce kada je reč o nasleđivanju imovine. Iako skoro 80 odsto ispitanika podržava jednako nasleđivanje za sinove i ćerke, u porodicama gotovo polovine ispitanika i dalje je uobičajeno da se sestre odriču nasledstva u korist braće.
Poverenik je najavio da će rezultati istraživanja tokom leta biti predstavljeni i u lokalnim samoupravama širom Srbije, kao i na međunarodnim skupovima posvećenim rodnoj ravnopravnosti.
Na konferenciji su govorili i predstavnici nadležnih ministarstava, GIZ-a, istraživačke agencije Faktor plus, kao i predstavnici mladih koji su predstavili stavove mlađih generacija o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji.
(M.A./EUpravo zato)
