Većina vazdušnog saobraćaja u budućnosti bi mogla da se obavlja uz pomoć vodonika, za putovanja u radijusu od 1.200 kilometara, a švedski naučnici sa Tehnološkog univerziteta Čalmers smatraju da to može da se dogodi već do 2045. godine.
Tomas Gronšted, profesor Univerziteta i direktor centra "TechForH2", kazao je da "ukoliko sve dođe na svoje mesto, komercijalizacija vodoničnih letova bi mogla brzo da se razvije. Već 2028. godine bi u Švedskoj prvi komercijalni avion na vodonik bi mogao da bude u vazduhu".
Istraživači na Čalmersu pokušavaju da razviju energetski efikasne motore koji omogućavaju bezbedno i efikasno letenje.
Novi razmenjivači toplote, koji tek treba da budu patentirani, trebalo bi da prebacuju toplotu između superhladnog vodonika i motora.
Ova tehnologija se razvija uz pomoć "GKN Aerospace", a glavna odlika patenta je da se niske temperature vodonika koriste kako bi hladile delove motora.
Potom se višak toplote od izduvnih gasova koristi kako bi se zagrejalo gorivo pre nego što se ubaci u komoru za sagorevanje.
"Svaki stepen povećanja temperature smanjuje potrošnju goriva. Možemo da pokažemo da letelice koje putu na malim ili srednjim relacijama, opremljene novim razmenjivačima toplote, mogu da smanje potrošnju goriva za skoro 8 procenata", naveo je profesor Karlos Ćisto.
Studija je pokazala da do 2045. godine avioni na vodonik mogu da zadovolje 97 odsto nordijskih letova.
Avioni bi prelazili najviše 1.200 kilometara, a novi tankeri za gorivo bi bili tako opremljeni da mogu da izdrže superhladni vodonik. Rezervoar bi imao dovoljno goriva za put, a istovremeno bi bio lakši od tradicionalnih dizajna stvorenih za fosilna goriva.
Prema Čalmersovim profesorima, nova tehnologija bi mogla da produži rutu kojom putuje standardni Erbas A320 za 10 odsto.
Globalna očekivanja su da će 30-40 odsto svetske avijacije biti napajano vodonikom do 2050. godine.
(EUpravo zato/Interestingengineering.com)
