Evropska komisija odobrila je 2019. godine nacionalne energetske i klimatske planove zemlaja članica EU do 2030. godine. EU regulativa zacrtala je da se finalni planovi predaju do juna 2024.
Analize tih finalnih planova pokazale su da su članice EU povećale solarne ciljeve za 87 odsto u odnosu na ciljeve u trenutno važećim dokumentima.
Slovenija trenutno sprovodi javnu raspravu o finalnoj ažuriranoj verziji svog nacionalnog plana. Ona je počela 20, maja i završava se 23. juna.
Prvobitni cilj za udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije do 2030. godine bio je 27 odsto, a sada je povećan na 33. Cilj na nivou EU je više od 42,5 odsto.
Udeo je na kraju 2022. bio 25 odsto, i zemlja ga je dostigla zahvaljujući statističkom prenosu energije iz Hrvatske, na osnovu dogovora dve zemlje.
Udeo u sektoru grejanja i hlađenja na kraju 2022. bio je bezmalo 34 odsto, u sektoru struje 37 odsto i transporta - 7.8 odsto.
Slovenija je u ažuriranom planu povećala i procenat smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte sa 36 na 55 odsto, što je isti cilj kao na nivou EU, s tim da će taj cilj biti ispunjen do 2033, a ne do 2030, dok se rezultat se računa u odnosu na 2005.
Energetska efikasnost će biti omogućena i finansijski slabijim porodicama
Ministar životne sredine, klime i energetike Slovenije, Bojan Kumer, kaže da će glavni doprinos ovom smanjenju dati prestanak korišćenja uglja, koji je zacrtan najkasnije do 2033.
To će značiti dekarbonizaciju proizvodnje električne energije u Sloveniji, naglasio je Kumer tokom treće javne prezentacije ažuriranog nacionalnog plana, koji značajno jača ambiciju i u efikasnom korišćenju energije.
Planirano je da korišćenje finalne energije do 2030. ne pređe 50,2 TWh što je povećanje više od 11 odsto u odnosu na prethodni cilj od 54,9 TWh.
Plan uzima u obzir i problem energetskog siromaštva, jer predviđa mere koje će obezbediti pristup energetskoj efikasnosti i finansijski slabijim domaćinstvima.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
