Ministarski sastanak Energetske zajednice, čiji je član i Srbija, održava se u Atini. Ministri energetike zemalja regiona razgovaraće sa predstavnicima Evropske unije o energetskim izazovima sa akcentom na dve ključne teme – ubrzana integracija elektroenergetskih tržišta i dekarbonizacija koja se pokreće kroz uvođenje takse na emisije ugljen-dioksida.
Skupom u Atini se obeležava i 20 godina od uspostavljanja regionalnog mehanizma koji ima zadatak da pomogne zemljama jugoistočne Evrope na putu ka Evropskoj uniji u oblasti energetike i zaštite životne sredine.
U praksi, to podrazumeva usklađivanje nacionalnih propisa sa direktivama EU u oblasti energetike.
Srbija je jedna od zemalja osnivača Energetske zajednice, a to telo EU formirano je 2005. godine u grčkoj prestonici.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla da će srpska delegacija insistirati na svim temama od značaja za državu, ali i od koristi koje zemlja ima od povezanog evropskog tržišta kada je reč o električnoj energiji.
"Srbija je ispunila preduslove, a na institucijama Evropske unije je da završe svoj deo posla kako bi osigurali spajanje tržišta u prvom kvartalu sledeće godine. Naš cilj je da se povežemo sa tržištem Mađarske. Jedna od tema je i uvođenje poreza na emisije ugljenika", ističe resorna ministarka.
Naglašava da je stav Srbije prema pitanju poreza na emisiju ugljenika, njegovo postepeno uvođenje.
"Na tome insistira EU, ali branimo naš stav da to ne bude preko noći i da region ima vremena da se spremi. Uradili smo neophodne analize koliki bi uticaj bio na našu ekonomiju i privredu. Branićemo našu poziciju postepenog uvođenja nameta, kako bismo zaštitili našu ekonomiju, konkurentnost i privrednike", zaključuje Đedović Handanović.
Zelena tranzicija
Evropska unija je postavila visoke ciljeve za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte - 55 odsto do 2030. godine (u odnosu na nivo iz 1990. godine), odnosno dostizanje neto nulte emisije do 2050. godine.
Zato je usvojena je Evropska zelena agenda (European Green Deal) uz pratećih 13 propisa kao deo paketa "Spremni za 55".
Dva propisa od posebnog značaja su izmene ETS sistema (Emissions Trading System) čija je svrha smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu na tržištu EU i uvođenje novog mehanizma – CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), komplementarnog sistemu ETS, čiji je cilj da zaštiti EU industriju od konkurentnih uvezenih proizvoda iz trećih zemalja. Njihov zajednički cilje je i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u trećim zemljama.
Šta su ETS i CBAM?
EU je 2005. godine uvela ETS za trgovinu emisijama štetnih gasova, tako što na ukupne emisije, koje su nastale prilikom proizvodnje u određenim industrijama stavi ograničenje, a onda svaki proizvođač dobije odgovarajući broj besplatnih bodova u vrednosti od jedne tone ugljen-dioksida koji se ispusti u atmosferu.
Što više besplatnih bodova ostane neiskorišćeno, što se dešava kada konkretni proizvođač koristi zelene izvore energije, takvim bodovima će trgovati na berzi EU tako što će ih prodavati proizvođačima koji troše više "prljave" energije za svoju proizvodnju.
ideja je da se proizvođači stimulišu da investiraju u pogone koji koriste čiste vidove energije i time istovremeno zarađuju na berzi - na teret proizvođača koji takve investicije nisu sproveli.
Kako bi EU zaštitila svoje proizvođače i ujedno napravila podstrek i drugim proizvođačima van EU da koriste zeleniju energije, EU je uvela CBAM koji je stupio na snagu sredinom 2023. godine.
Njime se sprečava nesmetani uvoz konkurentnih proizvoda iz trećih zemalja u EU koji sadrže i cenu po toni emitovanog ugljen-dioksida i ostalih štetnih gasova.
Tako se sprečava potencijalno "curenje ugljenika", odnosno rizik da evropski proizvođači presele svoju proizvodnju u zemlje u kojima se naplaćuju manji (ili nikakvi) porezi na ugljenik.
Za sada, CBAM pokriva uvoz robe iz šest sektora sa intenzivnim emisijama štetnih gasova: električna energija, gvožđe i čelik, cement, aluminijum, đubriva, hidrogen.
Vremenski okvir za CBAM najveći problem
Primena CBAM se predviđa u dve faze: prelazni period i definitivni period.
Prelazni period je započeo 1. oktobra 2023. godine i trajaće do 31. decembra 2025. godine i tokom njegovog trajanja kompanije će biti u obavezi da samo prijavljuju svoje emisije CO2 koje proizlaze iz proizvodnje proizvoda za izvoz u EU.
Od 1. januara 2026. godine je planirana puna primena CBAM, što podrazumeva sva plaćanja emisija CO2 iz proizvodnih procesa, a to će obuhvatiti i Srbiju.
Prema rečima ministarke Đedović Handanović, vremenski okvir je najveći razlog za zabrinutost.
"Bez adekvatnog vremenskog perioda za tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije, modernizacije mreže, povećanja kapaciteta OIE i prilagođavanja industrije, viši troškovi ugljenika mogu samo povećati finansijski pritisak na našu industriju i potrošače, što se već događa unutar EU, umesto da dovedu do značajnog smanjenja emisija u kratkom roku. Rešavanje ovih pitanja zahteva pažljivo planiranje, faznu implementaciju i ciljanu finansijsku podršku EU kako bi se klimatski ciljevi uskladili sa ekonomskom realnošću", rekla je ministarka u Atini.
(EUpravo zato/RTS/Nova ekonomija)
· Reaguj
