Na svetskim berzama cene sirove nafte blago osciliraju, ali zbog geopolitičkih tenzija neizvesnost snabdevanja jača.
Bušotina u Baltičkom moru, blizu Poljske, ohrabruje Evropu raskidom zavisnosti od ruske nafte oko koje se steže sve jači obruč zabrana. Cilj novih briselskih sankcija je da cena ruskog barela padne na 47 dolara.
Vašington je uveo sankcije čak i za kupce ruske nafte u SAD. Novom briselskom paketu sankcija, da cenu barela ruskog crnog zlata sa 60 dolara spusti na 47 dolara, pridružila se i Velika Britanija.
"Ograničenje cene ruske nafte koje je na snazi od 2022. godine već je uticalo na smanjenje ruskih prihoda od prodaje nafte. Ovo je jačanje pritiska na Rusiju da smanji finansiranje ratnih akcija", ističe Rejčel Rivs, ministarka finansija Velike Britanije.
Manjak ruske nafte, uz geopolitičke i ratne tenzije koje otežavaju transport, dodatni je rizik za stabilnost svetskog tržišta. I dok se Rusija okreće drugim kupcima, zemlje starog kontinenta traže nove dobavljače. To je, posle dužeg vremena, pokrenulo i investicije u nove bušotine – ne samo u Americi, Aziji i Africi već ponovo i u Evropi. Poljska je otkrila jedno od najvećih nalazišta nafte i gasa u Baltičkom moru.
"To je danas čist keš", poručio je jedan građanin Poljske.
Kšištof Šamalek, direktor Poljskog državnog geološkog instituta, naglašava da je potrebno više bušenja, da se mora potvrditi produktivnost i karakteristike kvaliteta te sirove nafte.
"I to može biti prelepo, to je ono što želim Poljacima", navodi Šamalek.
Zemlje izvoznice nafte, članice OPEK-a, posle tri godine smanjenja, najavljuju da će od avgusta povećati proizvodnju nafte. Teško da će nove količine smiriti globalno tržište jer OPEK istovremeno ukazuje i na to da će potražnja za naftom nastaviti da raste do kraja decenije.
(EUpravo zato/RTS)
