Evropska unija će od 29. avgusta pokrenuti proceduru ponovnog uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija Iranu, ukoliko do tada ne bude ostvaren napredak u kontroli njegovog nuklearnog programa, saopšteno je iz Brisela.
Francuski ministar spoljnih poslova, Žan-Noel Baro, izjavio je na sastanku sa kolegama iz EU da Francuska i njeni partneri imaju puno pravo da ponovo uvedu globalne zabrane uvoza oružja, bankarskih usluga i nuklearne opreme koje su ukinute pre deset godina.
"Bez čvrstog, opipljivog i proverljivog angažmana Irana, to ćemo učiniti najkasnije do kraja avgusta".
Evropske zemlje su u velikoj meri bile potisnute iz iranskog nuklearnog dosijea otkako je Donald Tramp naredio bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja prošlog meseca, pa se ovaj potez tumači kao pokušaj da Evropa ponovo uspostavi svoj uticaj u pregovorima.
Krajnji rok krajem avgusta zapravo označava početak procesa koji bi mogao da dovede do ponovnog uvođenja čitavog niza UN sankcija do 15. oktobra, čime bi evropski potpisnici nuklearnog sporazuma iz 2015, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, zadržali pregovarački alat u dijalogu sa Teheranom.
Evropske sile žele da inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) ponovo dobiju pun pristup iranskim postrojenjima, delimično i kako bi se sprečilo da Teheran rekonfiguriše svoj nuklearni program nakon štete koju su nanele američke bombe u junu.
Zaustavilo bi iranske nafte
Način na koji je nuklearni sporazum iz 2015. godine strukturisan ne ostavlja Kini i Rusiji mogućnost veta na mehanizam automatskog vraćanja sankcija (snapback), ali evropske države mogu odlučiti da odlože njegovu primenu posle oktobra, kako bi ostavile prostor za dodatne konsultacije.
Sjedinjene Američke Države, koje su izašle iz sporazuma 2018. godine, takođe ne mogu blokirati odluku Velike Britanije i Francuske. Aktiviranjem snapback mehanizma na osnovu sedmog poglavlja Povelje UN, bilo bi obavezno ponovno stupanje na snagu šest rezolucija UN, uključujući i onu kojom se od Irana zahteva da obustavi sve aktivnosti u vezi sa obogaćivanjem uranijuma i preradom nuklearnog materijala, pa čak i u fazi istraživanja i razvoja.
Još jedna rezolucija koja bi ponovo stupila na snagu obavezala bi sve članice UN da spreče prenos bilo kakvih artikala, materijala ili tehnologija koje bi mogle doprineti tim aktivnostima ili razvoju iranskog raketnog programa.
Stručnjaci za sankcije u Iranu ističu da ponovno uvođenje ovih rezolucija ne bi automatski zaustavilo izvoz iranske nafte, niti bi isključilo Iran iz međunarodnih finansijskih sistema, niti bi potpuno prekinulo trgovinsku komunikaciju sa svetom. Međutim, sve zemlje i međunarodne finansijske institucije bile bi obavezne da se uzdrže od pružanja finansijske pomoći, novih zaduživanja ili povlašćenih kredita iranskoj vladi, osim kada je reč o humanitarnim i razvojnim projektima.
Abas Aračči, ministar spoljnih poslova Irana, nedavno je poručio da bi aktiviranje snapback mehanizma označilo kraj evropske uloge u iranskom nuklearnom pitanju i moglo bi predstavljati "najmračniji trenutak u istoriji odnosa Irana sa tri evropske države, trenutak koji se možda nikada neće moći ispraviti".
On je tokom vikenda rekao diplomatama:
"Jedna od velikih zabluda Evropljana je to što veruju da im snapback daje moć da oblikuju ishod iranskog nuklearnog pitanja, dok je to potpuno pogrešno shvatanje. Ako se odluče na taj korak, samo će dodatno zakomplikovati i otežati rešavanje ovog pitanja".
(EUpravo zato)
