Evropska unija planira da formira strateške rezerve ključnih sirovina i materijala kako bi se zaštitila od potencijalnih poremećaja u snabdevanju, piše Financial Times, pozivajući se na nacrt dokumenta Evropske komisije.
Ova inicijativa dolazi u svetlu sve izraženijih globalnih tenzija i rastućih bezbednosnih izazova.
Prema nacrtu, EU se suočava sa "sve komplikovanijim i opasnijim bezbednosnim okruženjem", koje karakterišu oružani sukobi, klimatske promene, sajber pretnje, kao i delovanje državom sponzorisanih hakerskih grupa i ekoloških aktivista.
U dokumentu se ističe da i dalje postoji nedovoljna saglasnost među članicama EU o tome koje tačno sirovine i materijali spadaju u kategoriju strateških, a upravo te zalihe mogu biti presudne u kriznim trenucima.
Evropska komisija je još u martu predstavila Strategiju pripravnosti, kojom poziva zemlje članice da povećaju nacionalne rezerve opreme, ali i da preporuče građanima da kod kuće drže zalihe osnovnih potrepština dovoljne za najmanje 72 sata, u slučaju vanrednih situacija poput prirodnih katastrofa, prekida u lancima snabdevanja, ili čak oružanih sukoba.
Zašto su ključni minerali toliko važni?
Reč je o materijalima kao što su litijum, kobalt, retki metali i bakar koji su neophodni za proizvodnju baterija, digitalne tehnologije, obnovljive izvore energije i vojnu opremu.
Veliki deo ovih sirovina trenutno dolazi iz politički nestabilnih regiona ili iz zemalja poput Kine, koje imaju dominantan položaj na tržištu i koje, u slučaju krize, mogu ograničiti izvoz.
EU želi da smanji zavisnost od spoljašnjih dobavljača i pojača sopstvenu otpornost, kako kroz formiranje zaliha, tako i kroz jačanje rudarskog i reciklažnog sektora unutar Unije.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
