Zamislite grad okružen vinogradima, sa isprepletanim biciklističkim stazama koje prate reku, dok tihe zone prekidaju urbanu buku, a komercijalni prostori se pretvaraju u zelena naselja.
U pitanju je Hajlbron, grad na jugozapadu Nemačke koji je uspeo da ubedi Evropsku komisiju da ga proglasi Evropskom zelenom prestonicom za 2027. godinu.
Pored titule, osvojio je i 600.000 evra nagrade kako bi dodatno razvio svoje planove ka urbanoj održivosti.
Holandski Asen i italijanska Sijena su osvojili ovogodišnje nagrade "Zeleni list" za manje gradove i dobili po 200.000 evra.
Hajlbron je impresionirao žiri čistim vazduhom i vodom, merama za smanjenje buke, planovima za prilagođavanje klimatskim promenama, konceptom mobilnosti i inicijativama u oblasti cirkularne ekonomije. Posebno se izdvojila strategija uključivanja građana, jer stanovnici preko platforme mogu aktivno da učestvuju u kreiranju zelenih politika.
Asen, na severoistoku Holandije, prepoznat je po uspešnom upravljanju otpadom i projektima poput "kafeterije za popravku" ili biciklističke magistrale do Groningena.
Sijena je dobila nagradu zahvaljujući ulaganjima u javne zelene površine i drastično poboljšanoj stopi reciklaže.
Svake godine se bira jedan grad kao primer u oblasti urbane zelene infrastrukture. Da bi pobedio, ne mora da bude najzeleniji danas već da pokaže ambiciozne, inovativne i realistične planove za što zeleniju budućnost.
Gradovi su ključni za ostvarivanje klimatskih ciljeva Evrope: više od 70 odsto Evropljana živi u urbanim sredinama, a oko 80 odsto ekoloških pravila Evropske unije sprovodi se u takvim naseljima. Upravo se tu zelena tranzicija zaista odigrava.
Da bi bili izabrani, prvo se podnose prijave panelu nezavisnih stručnjaka. Finalisti koji uđu u uži izbor potom predstavljaju svoje planove žiriju koga čine predstavnici Evropske komisije, agencija Evropske unije i ekoloških organizacija.
Prethodni pobednici, poput Vilnjusa u Litvaniji, Valensije u Španiji ili Talina u Estoniji, stekli su benefite koji idu daleko dalje od novčane nagrade: veći međunarodni profil, više medijske pažnje, bolji pristup evropskim i nacionalnim fondovima, više stranih investicija, rast ekoturizma i snažniji lokalni ponos. Takođe, zeleni gradovi postaju deo mreže pobednika čime se razmenjuju najbolje prakse od mesta do mesta.
Čak i manje zeleni gradovi imaju koristi od konkurisanja. Sam proces podiže svest među zvaničnicima i stanovnicima i povećava očekivanja javnosti u pogledu ekoloških akcija.
Pobednici uglavnom imaju nešto zajedničko (osim što mahom dolaze iz bogatijih zapadnoevropskih zemalja).
Na ovaj način naglašavaju ekonomske aspekte zelenog rasta - ekoinovacije, ulaganja i otvaranje radnih mesta što je više nego što nude druge dimenzije održivosti.
Istraživanja pokazuju da tehnokratski pristupi potiskuju inicijative koje se ne mogu lako kvantifikovati ili pripisati socioekonomskoj vrednosti. Primera radi, baštenska inicijativa koju vodi neka lokalna zajednica nije toliko blještava niti tržišno primamljiva kao čitav kvart brendiran kao eko-naselje.
Naravno, svečanosti i nagrade od 600.000 evra su lepe, ali ne možete se izvući iz klimatske krize dodeljivanjem priznanja, prenosi "European Correspondent".
Biti "zelen" je mnogo više od toga. Ipak, razmišljanje o klimi na lokalnom nivou pokazuje kako održive tranzicije zaista mogu da funkcionišu, istovremeno poboljšavajući kvalitet života stanovnika. U idealnom slučaju, ove nagrade podstiču i druge gradove da krenu istim putem.
(EUpravo zato/European Correspondent)
