Evropa je još pre četiri veka izgubila ptice ibise zbog prekomernog lova.
Danas, njihov povratak zavisi od neobičnog saveza naučnika, hranitelja i jata koje ponovo uči da putuje na jug.
Ako pretražite ime Johana Has na internetu, naići ćete na neuobičajeno zanimanje: hraniteljka jata ptica. Zajedno sa Mari-Luiz Baksdorf od aprila odgaja 32 ptića u Koruškoj u Austriji. Pevaju im i pričaju, čak pljuju na njihovu hranu kako bi dobili potrebne enzime. Kasnije, u Bavarskoj u Nemačkoj, treniraće ih za njihov put na jug.
Johana Has je deo tima "Waldrapp", grupe koju vodi austrijski biolog Johanes Fric, čiji je zadatak da ponovo uči severne ćelave ibise migraciji.
"Godinama sam sanjala o ovoj ulozi. Prvi put sam srela Johanesa na predavanju o zaštiti prirode i kasnije se pridružila terenskom timu tokom dve sezone. Ovo mi je prva godina da direktno odgajam ibise", objasnila je Hasova.
Nekada uobičajeni širom kontinenta, severni ćelavi ibisi su nestali u 17. stoleća nakon nekoliko vekova lova i sakupljanja jaja. Samo populacije u zoološkim vrtovima su opstale, sve dok neke ptice nisu pobegle 2001. godine i pokušale da se razmnože i migriraju. Taj događaj je podstakao Frica da krene da pomaže pticama pri letu tako što će ih navoditi.
Najbliži divlji rođaci ovih ptica žive na atlantskoj obali Maroka, istoj populaciji koja je kasnije vraćena u Evropu.
Migracija je ključna za opstanak ibisa
Studije pokazuju da je sezonska migracija presudna za opstanak ibisa. Odrasle ptice koje migriraju na sever, u bogato podnožje Alpa tokom sezone razmnožavanja, odgajaju više ptića, a mlade ptice koje putuju imaju mnogo veće šanse da prežive prvu godinu od onih koje ostaju na mestu.
Inspirisan porodičnim filmom "Fly Away Home" iz 1996. godine, Fric je počeo da navodi mlade ibise ultralakim avionom iz Bavarske do Toskane u Italiji, pošto je smatrao da to zimovalište najviše obećava. Fric i njegov tim su skoro 20 godina preletali Alpe sve dok potomci prvog jata nisu počeli sami da se vraćaju na sever.
Međutim, poslednjih godina sve više ptica više ne uspeva da pređe Alpe. Toplije jeseni, izazvane klimatskom krizom, odlažu njihov polazak. Alpi su zimi postali i mnogo opasniji, jer nestaju vazdušne struje na koje se oslanjaju. Bez njih, ptice ostaju bez "gasa" potrebnog za bezbedan, energetski efikasan let. To rezultira dezorijentacijom, prekidanjem migracija i znatno većim rizikom od uginuća tokom hladnoće.
Godine 2022. jedan mužjak, nazvan Ingrid, prkosio je svim izgledima, odletevši sam sve do Malage u Španiji, umesto u Italiju. Sledeće dve godine Fric je pratio Ingridovu rutu, vodeći jato ovom dužom, ali bezbednijom trasom na jug. I ove godine su planirali da krenu tamo.
Loše vreme za letenje
Nedelјama su hraniteljke, jedini ljudi kojima je dozvoljen ulazak u volijere, bile obučene u žuto kako bi ih ptice prepoznale. Ručno su hranile ptiće i do osam puta dnevno, šapućući isti poziv na nemačkom: "Komm, komm Ibis, komm, komm". Njihovi glasovi su tako postali deo svakog obroka, pesma koju ptice treba da nauče da prate.
Do sredine juna počela je obuka letenja, ali, nažalost, vreme se pokvarilo.
"Jun je bio dobar, ali je u julu skoro svakog dana padala kiša, a preopasno je leteti ultralakim avionom po takvom vremenu", navela je Hasova.
Tokom treninga, jedna hraniteljka je vikala kroz megafon dok je Fric upravljao avionom . Druga hraniteljka je automobilom pratila jato.
Kako kažu, ove godine je obuka bila posebno teška. Tri ptice su izgubljene: jedna povređena je vraćena u Beč, jedna je uspavana nakon što je slomila obe noge, a jedna je poginula na licu mesta nakon udara u dalekovod.
"To su zaista bili teški dani. Izgubite pticu o kojoj ste brinuli dva meseca, i govorite sebi da ćete tugovati kasnije, jer vas još trideset drugih čeka", prisetila se Baksdorfova.
Konačno, 21. avgusta, obuka je završena i migracija je počela. Ali iz dana u dan, mladi ibisi su se vraćali u Bavarsku, odbijajući da slede avion.
"Uspeh ili neuspeh migracije uglavnom se odlučuje tokom obuke. Ako ptice nisu naučile da veruju hraniteljima, jednostavno ih neće slediti. To se dogodilo ove godine", objasnio je Fric.
Na kraju, tim i jato nisu uspeli da pređu ceo put do Andaluzije i morali su da se zaustave u Kataloniji.
Do kraja septembra, 29 ibisa pridružilo se jatu od oko šezdeset mladih ptica koje će biti puštene narednog proleća. Za tri godine istraživači će znati da li će se vratiti u Nemačku ili nastaniti u Španiji.
"Posle izuzetno teške godine, razvijamo nove tehnike da bismo poboljšali način na koji ptice uče. Od naredne sezone, poziv hranitelja biće uparen sa svetlosnim signalom, spajajući zvuk i sliku u jedan znak", dodao je.
Inovativni pristup u očuvanju ptica
Već više od dvadeset godina Fricove nekonvencionalne metode izazivaju i divljenje i kritike zbog intenzivnog ljudskog uticaja na prirodu.
"Živimo usred masovnog izumiranja koje pokreće čovek. Tradicionalne metode zaštite, poput čuvanja staništa, više nisu dovoljne", poručio je on.
Zahvaljujući Fricovom radu, danas u Evropi živi gotovo 700 severnih ćelavih ibisa. Oko 300 ih migrira što je izuzetan uspeh, pošto je taj broj pre dvadeset godina bio nula.
Ipak, budućnost projekta je neizvesna. Predlog budžeta Evropske komisije za 2028. predviđa ukidanje programa LIFE, fonda koji je ovakve projekte učinio mogućim.
Finansiranje je obezbeđeno do 2028. godine, a tim "Waldrapp" nastavlja da radi ono što najbolje zna - da uči ibise veštini koju je njihova vrsta davno izgubila.
Usput, počeli su pomalo da liče na svoje učenike.
"Ljudi često kažu da su hranitelji nakon ovakvog odgajanja više nalik pticama nego ljudima", kaže hraniteljka. "Ima istine u tome. To je redak i poseban način da zaista upoznaš jednu vrstu".
"Ptice imaju svoje ličnosti", dodaje Johana Has.
"Nekoliko dana pre puštanja, bile su neverovatno umiljate, čak i one koje to nikada ranije nisu pokazivale. Imala sam osećaj da znaju da su to naši poslednji zajednički trenuci. A to je ono što ću nositi u srcu. Teško ih je pustiti, ali srećna sam što su i ovu godinu preživele", zaključila je Hasova.
(EUpravo zato/European Correspondent)
