Danas obeležavamo Dan pčela jer su najvažnija bića na planeti: Jedan čovek je posebno zaslužan za razvoj pčelarstva

Sigurno volite jabuke, maline ili bademe? Ili možda tikvice i lubenice?

Zato nije ni čudo što je baš pčela proglašena za najvažnije biće na planeti. Samo tokom jednog dana jedna pčela obiđe i opraši više od 1.000 cvetova. Može se reći da od pčela i drugih oprašivača zavisi svaki treći zalogaj hrane koju pojedemo.

Danas se, na Svetski dan pčela, podsećamo da opstanak čoveka i planete zavisi od oprašivača. Ta čudesna stvorenja - pčele, leptiri i osolike muve - igraju ključnu ulogu u reprodukciji cvetnih biljaka i proizvodnji plodova i semena.

Naime, 70% poljoprivrede zavisi isključivo od pčela. Takođe, pčela je jedino živo biće koje nije nosilac nijednog patogena -  virusa, bakterija ili gljivica.

Iako ih povezujemo isključivo sa medom, to nije jedini proizvod koji nam one nude. Osim toga, ne prave ga sve pčele.

Na svetu postoji oko 20.000 vrsta pčela, a samo mali deo njih pravi med, pa ih zato zovemo medonosnim. U Beogradu postoji oko 230 do 250 vrsta pčela.

Većinu čine divlje ili solitarne pčele koje mogu živeti i pod zemljom gde kopaju tunele.

Kada je reč o medu, u Srbiji se najviše pominje bagremov, ali postoje različite vrste koje su vrlo korisne. Jedan od njih je i suncokretov med koji spada u najkvalitetnije iako je malo ko za njega čuo, a pošto se brzo kristališe, mnogi kupci ga ne neopravdano ne vole.

Postoji i livadski, lipov, kestenov med kao i med od deteline ili lavande. U našoj zemlji bor ne medi, tako da ukoliko želite poslasticu od borovih iglica, možete je naći u Grčkoj, primera radi.

U vremenu kada postoje mnogi lažnjaci, najbolje rešenje je da pronađemo sopstvenog pčelara i zaobiđemo veće prodajne lance, Tada ćemo imati mnogo veće šanse da kupimo pravi i kvalitetni med.

Kako da zaštitimo pčele?

Pčele mogu biti različitih boja, i praktično su svuda oko nas. Međutim, širom sveta, pa tako i u našoj zemlji su u velikoj opasnosti.

Osim pčela, među oprašivače spadaju i muve, leptiri i drugi insekti. Nažalost, danas su ugroženi širom sveta jer su izloženi mnogim negativnim faktorima poput gubitka ili degradacije staništa, nepravilne upotrebe pesticida i herbicida, bolesti i parazita.

U Srbiji je potrebno proširiti zakonsku regulativu tako da ona obuhvati sve insekte oprašivače u Srbiji, a ne samo medonosnu pčelu.

Čovek mora da preduzme brojne mere da bi se ovakvo stanje popravilo.

Neophodno je edukovati poljoprivrednike koji moraju da menjaju svoje decenijama stare navike.

Stručnjaci smatraju da je potrebno zabraniti korišćenje pesticida i zameniti ih organskim preparatima, zabraniti prskanje voća i povrća tokom dana, tačnije pre 20 sati, dok pčele ne budu sigurne u košnicama.

Potrebno je očuvati prirodna divlja staništa insekata, a pre svega pčela, pošumljavati sve slobodne terene, i hrabriti ekološku poljoprivredu.

Jedna od ideja je da se uvede obaveza da na svakom većem poljoprivrednom gazdinstvu mora postojati određen broj košnica, naročito u krajevima sa podesnom klimom za gajenje pčela.

Situacija je alarmantna, a to smo mogli da vidimo i u proteklom periodu kada su zabeleženi veliki pomori pčela u čitavom regionu.

U tom smislu, pčele će lakše da prežive u gradskim krajevima nego u voćarskim.

Pčelari koji počeli u Beogradu da se bave urbanim pčelarstvom su prilično zadovoljni jer su uslovi bolji nego u ostatku zemlje.

U Beogradu od februara do kraja oktobra uvek nešto cveta, pa su pčele zdravije, matica je produktivnija i postoji stalan unos svežeg nektara i polena. Pčele se tako mnogo bolje adaptiraju na promene klime.

Iako je vladala suša, biljaka je ipak bilo na terasama ili parkovima, pa su insekti imali određeni izvor hrane.

Pčele se u Beogradu redovno hrane na Dorćolu, na levoj obali Dunava, u Botaničkoj bašti i na Kalemegdanu tako da je mnogo veća verovatnoća da će proizvoditi med.

Košnica - najsavršeniji kolektiv na svetu

U svakoj košnici postoje radilice, ali ne prave sve med. U početku one čiste svoje ćelije, a kada malo porastu menjaju im se uloge, tako da mogu da budu skupljačice polena ili stražarice koje čuvaju košnice od uljeza.

Pčele su vrlo pametne, vredne i proračunate i mnogo truda je potrebno da se dobije samo jedan kilogram meda.

Sa druge strane, trutovi ne rade ništa. Ne sređuju košnicu, ne skupljaju, ne doprinose radom ni na koji način. Tu su samo da oplode maticu, ali ne dobiju svi tu priliku. Nakon oplodnje im se završava život.

Ipak, ako nema trutova u košnici, radni nagon radilica i matice drastično opada. Ne polažu se jaja, pčele ne izleću napolje, ne skupljaju med, nemaju energije za bilo šta, i pošto dobijaju signal da neće biti novih generacija, smanjuju obim posla.

U septembru, na kraju pčelarske sezone, pčele odlučuju da promene "kućni red" i tada se trutovi izbacuju napolje čime se i završava njihov životni vek.

Zimi u košnici ostaje matica sa desetak hiljada pčela, a ciklus se onda obnavlja dolaskom proleća kada trutovi ponovo moraju da postanu deo kolektiva radi razmnožavanja.

Zanimljivo je da u košnici niko nije važan. Ne postoji glavna pčela, čak ni matica nema tu titulu, već kolektiv. Glavni zadatak je da društvo bude zdravo i sve se čini da ono opstane, a ne jedinka.

Za kraj, treba da znamo da se u ovo doba godine pojavljuju rojevi pčela koje možete primetiti na različitim mestima, pod krovovima, u automobilima, na balkonima...

Važno je znati da, iako se radi o neugodnom prizoru, rojevi nisu opasni. Insekti će vrlo brzo sami otići i ne treba ih prskati ili preduzimati neke slične neprijateljske radnje jer će tada biti prinuđene da se brane.

Pčele nisu opasne ako ih ne dirate.

Zašto je važan Svetski dan pčela?

Za pčele se kaže da odlično rade pet stvari: oprašuju cveće, prave med, zuje, bodu i, naravno, lete.

Na svetu postoji više od 20.000 vrsta pčela, ali retko dobijaju priznanje koje zaslužuju zbog svoje ključne uloge u borbi protiv klimatskih promena.

Kako prenosi WWF, moglo bi se reći da su pčele klimatski heroji, posebno jer čuvaju zdravlje ugroženih ekosistema i pašnjaka.

Iako se pčele često slave zbog svog važnog doprinosa u proizvodnji hrane koju jedemo, zaboravlja se da su takođe ključne za proizvodnju semena kod hiljada vrsta cvetnih biljaka koje rastu u šumama, prerijama, močvarama i drugim staništima.

Obeležavanjem Svetskog dana pčela možemo da podignemo svest o suštinskoj ulozi koju pčele i drugi oprašivači imaju u očuvanju zdravlja ljudi i planete, kao i o brojnim izazovima sa kojima se danas suočavaju.

Dan se obeležava od 2018. godine, zahvaljujući naporima Vlade Slovenije uz podršku Međunarodnog saveza pčelarskih udruženja Apimondia, posle čega su UN 20. maj posvetile ovim važnim insektima.

Datum je izabran zato što je tog dana rođen Anton Janša, pionir modernog pčelarstva. Janša je poticao iz porodice pčelara u Sloveniji, zemlji gde je pčelarstvo vrlo važna delatnost sa dugom tradicijom.

Danas broj pčela, oprašivača i mnogih drugih insekata opada. Ovaj dan pruža priliku svima da se govori o oprašivačima i njihovim staništima, kako bi se povećala njihova brojnost i raznovrsnost.

Svetski dan pčela 2026. godine se fokusira na način na koji ljudi i pčele zajedno rade kako bi hranili i održavali ljude i životnu sredinu. Biće istaknuta evolucija pčelarstva kroz različite kulture i pejzaže tokom hiljada godina, uz promovisanje inovativnih pristupa koji unapređuju proizvodnju i zdravlje pčela i podržavaju egzistenciju pčelara, uključujući žene i mlade.

Takođe će biti naglašeno kako i tradicionalno znanje i moderne tehnologije mogu doprineti održivom pčelarstvu, kao i kako partnerstva i inkluzivni pristupi mogu pomoći da se obezbedi održiva budućnost i za oprašivače i za ljude, uz istovremeno unapređenje transformacije prehrambenih i poljoprivrednih sistema.

(EUpravo zato)