Masovno uginuće pčela, s kojim se suočava celi region, nije zaobišlo ni Republiku Srpsku, a tamošnji pčelari tvrde da je stradalo između 30 i 50 odsto košnica i da direktna šteta premašuje 25 miliona maraka (oko 12,7 miliona evra), dok su indirektni gubici čak četiri puta veći.
Predsednik Saveza udruženja pčelara Republike Srpske Darko Marković kaže da se proizvođači meda od Trebinja do Banjaluke suočavaju sa ozbiljnim gubicima.
Tokom poslednjih 25 godina, koliko se bavi pčelarstvom, Marković kaže da nije svedočio ovolikom pomoru medonosnih pčela kao ovog proleća.
"Jesenas sam prognozirao da će gubici biti iznad 30 odsto jer sam video na šta su se svela pčelinja društva koja ulaze u zimu. Prognoze su se, nažalost, ispostavile kao tačne. Stradalo je između 30 i 50 odsto pčelinjih društava, s tim da ima i pčelara koji su izgubili i do 90 odsto košnica. Precizne podatke nemam jer deo naših pčelara kao da se stidi da prikaže gubitke, kao da će neko reći da su loši pčelari, a problem je globalan. Kompletan region muči istu muku, u Srbiji su gubici ogromni. Situacija je nepovoljna širom sveta, u SAD uginuća idu i do 70 odsto, što se tamo ne pamti", rekao je Marković i dodaje da je situacija po regijama Srpske vrlo slična, s tim da je na području Posavine za nijansu gora.
Prema računici Saveza, navodi Marković, jesenas je u Srpskoj bilo oko 250.000 košnica, od kojih je blizu 100.000 stradalo.
"Cena jednog pčelinjeg društva je 250 maraka, tako da je direktan gubitak oko 25 miliona KM, dok će indirektna šteta zbog smanjene proizvodnje meda, oprašivanja voća i slično biti daleko veća, oko 100 miliona KM", dodao je Marković.
On je istakao da je novonastala situacija vrlo nepovoljna po voćare i druge poljoprivredne proizvođače čija proizvodnja zavisi od oprašivanja pčela.
"Što pčela bude manje, problem s oprašivanjem će biti sve veći. SAD, na primer, imaju mnogo manje košnica po kvadratnom kilometru nego što imamo mi i kod njih svako ko se ozbiljno bavi voćarstvom mora plaćati pčelara da doveze košnice u voćnjak da bi imali kvalitetno oprašivanje i zametanje ploda. Ako se pomor nastavi, i mi ćemo doći u istu situaciju. Nećemo moći proizvesti ni voće, povrće, uljarice, sve ono što pčele oprašuju", pojasnio je Marković.
Kaže da su brojni faktori doveli do masovnog pomora pčela, ali da je lanjska suša jedan od glavnih uzroka.
"Suša je ostavila pčele bez dovoljno polena, koji im je neophodan kao proteinska hrana da bi se pripremile za dugu zimsku hibernaciju. Tu je i niz drugih faktora koje ugrožavaju pčelarstvo. Parazit varoa koji redovno napada pčele tokom proleća, zatim gubitak staništa pčela, sve masovnija upotreba hemije u poljoprivredi, nema ni dovoljno raznovrsne paše za pčele", pojasnio je Marković.
Uprkos ogromnim gubicima, on kaže da poskupljenja meda najverovatnije neće biti.
"Svi pčelari sveta proizvedu tri puta manje meda u odnosu na količine koje se prodaju u marketima pod etiketom meda. Dve trećine meda na tržištu su zapravo falsifikat koji nam obara cenu", tvrdi Marković.
Darko Marković kaže da je situacija u pčelarstvu dodatno otežana jer je region nedavno ostao bez jedine laboratorije uz pomoć koje su otkrivali sofisticirane falsifikate meda koji stižu iz uvoza.
Prema njegovim rečima, laboratorija iz Pančeva je bila jedina osposobljena za analizu meda po svetskim standardima, ali je navodno nedavno pokradena.
(EUpravo zato/Glas Srpske)
