- Predsednik Republike, po ostavci, prestaje da obavlja funkciju danom podnošenja ostavke, bez glasanja u Skupštini. Ustav predviđa da ga privremeno zamenjuje predsednik Narodne skupštine.
- Predsednik Skupštine raspisuje predsedničke izbore, a glasanje mora biti održano najkasnije u roku od tri meseca od prestanka mandata. Parlamentarni izbori 25. oktobra nastavljaju se odvojeno.
Predsednik Republike podneo je ostavku (27. septembra), u trenutku kada je Narodna skupština već raspuštena, Vladi prestao mandat, a parlamentarni izbori zakazani za 25. oktobar.
Ko preuzima njegovu funkciju, ko raspisuje nove predsedničke izbore i kakva su ovlašćenja onoga ko u međuvremenu obavlja dužnost šefa države nisu pitanja bez odgovora, jer Ustav sve precizno određuje.
Ostavka predsednika ne znači da Srbija ostaje bez institucije predsednika. Njegove dužnosti privremeno preuzima predsednik Narodne skupštine, odnosno Ana Brnabić.
U isto vreme, pokreće se procedura za izbor novog predsednika. Predsednički izbori moraju biti održani najkasnije u roku od tri meseca od prestanka mandata.
Od trenutka ostavke počinje da teče novi rok
Prema članu 116. Ustava Republike Srbije , mandat predsednika Republike prestaje, između ostalog, ostavkom. Predsednik Republike ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine, podnosi se u pisanom obliku predsedniku Narodne skupštine, a mandat prestaje onog trenutka kada ostavka stigne u Skupštinu.
O njoj se ne glasa niti je potrebno njeno prihvatanje. Od tog trenutka počinje da teče rok od najviše tri meseca za održavanje predsedničkih izbora.
Predsednik Skupštine postaje privremeni šef države
Ključna odredba nalazi se u članu 120. Ustava koji kaže da, kada je predsednik Republike sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine.
To znači da u slučaju ostavke predsednika Srbije funkciju šefa države ne preuzima predsednik Vlade već, prema Ustavu, predsednik Narodne skupštine.
Važno je, međutim, razlikovati dve stvari, predsednik Skupštine ne postaje novi predsednik Republike. On ga zamenjuje do izbora novog šefa države.
Ustav istovremeno postavlja jasnu granicu - predsednik Narodne skupštine može da zamenjuje predsednika Republike najduže tri meseca. U tom periodu dužan je da raspiše predsedničke izbore tako da se oni održe najkasnije tri meseca od prestanka mandata prethodnog predsednika.
Raspuštena Skupština ne menja osnovno pravilo
Specifičnost sadašnje situacije jeste u tome što je Narodna skupština već raspuštena. Međutim, raspuštanje parlamenta nije isto što i trenutni prestanak svih poslaničkih mandata, niti samo po sebi znači da predsednik Narodne skupštine nestaje kao institucija.
Ustav u članu 109. propisuje da raspuštena Narodna skupština nastavlja da vrši samo tekuće ili neodložne poslove određene zakonom. Zato je ključno da se dve stvari ne mešaju - raspuštanje Skupštine i prestanak funkcije predsednika Skupštine nisu ista pravna situacija.
Ako predsednik Narodne skupštine i dalje obavlja svoju funkciju, upravo on, prema članu 120. Ustava, preuzima i ustavnu ulogu zamenjivanja predsednika Republike.
Ovde postoji važna pravna nijansa koja se u političkim komentarima lako izgubi. Predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike nema neograničeno pravo da se ponaša kao da je izabran za puni predsednički mandat.
Zakon o predsedniku Republike u članu 17. posebno uređuje njegova ovlašćenja tokom zamene. To znači da se njegov položaj ne može jednostavno opisati formulacijom "novi predsednik Srbije". On je privremeni ustavni zamenik čija su ovlašćenja uređena Ustavom i zakonom.
Šta se događa sa Vladom?
Ostavka predsednika Republike ne menja činjenicu da je Vladi već prestao mandat zbog raspuštanja Narodne skupštine. Mandat Vlade prestaje raspuštanjem Narodne skupštine, ali Vlada kojoj je mandat prestao može da vrši samo poslove određene zakonom, do izbora nove Vlade .
Dakle, u Srbiji se u ovom scenariju istovremeno nalaze tri različite ustavne situacije - predsedniku Republike prestaje mandat ostavkom; predsednik Narodne skupštine privremeno ga zamenjuje; Vlada kojoj je mandat prestao nastavlja da obavlja zakonom dozvoljene poslove do izbora nove Vlade.
Šta se događa sa izborima 25. oktobra?
Parlamentarni i predsednički izbori su dva odvojena izborna procesa. Parlamentarni izbori zakazani za 25. oktobar već su raspisani i njihov postupak se nastavlja, nezavisno od prestanka mandata predsednika Republike.
Prestankom mandata predsednika Republike pre isteka njegovog mandata, prema članu 120. Ustava, predsednik Narodne skupštine preuzima njegovu funkciju i dužan je da raspiše predsedničke izbore tako da se održe najkasnije tri meseca od prestanka mandata. I Zakon o izboru predsednika Republike propisuje da od raspisivanja do glasanja mora proći najmanje 30, a najviše 60 dana.
To znači da se u istom periodu odvijaju dva odvojena procesa - 25. oktobra građani biraju novi sastav Narodne skupštine, dok će se na naknadno raspisanim predsedničkim izborima birati novi predsednik Republike. Do njegovog izbora, predsednika Republike, u skladu sa članom 120. Ustava, zamenjuje predsednik Narodne skupštine.
Novoizabrani predsednik stupa na dužnost polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom, kako propisuje član 114. Ustava.
Šta se dešava od dana ostavke Aleksandra Vučića?
Pravno gledano, postupak počinje tek onog trenutka kada predsednik Republike zvanično podnese ostavku. Sama najava ostavke ne menja njegov ustavni položaj.
Prvi korak: Aleksandar Vučić podnosi pisanu ostavku predsedniku Narodne skupštine. Danom podnošenja ostavke, odnosno prema Zakonu o predsedniku Republike kada ostavka prispe u Narodnu skupštinu, prestaje njegov mandat.
Drugi korak: predsednika Republike, po sili člana 120. Ustava Srbije, zamenjuje predsednik Narodne skupštine. U sadašnjoj situaciji tu funkciju obavlja Ana Brnabić, pa ona, kao predsednica Narodne skupštine, preuzima i ustavnu funkciju zamenjivanja predsednika Republike.
Treći korak: tek nakon prestanka predsedničkog mandata pokreće se procedura za nove predsedničke izbore. Oni u ovom trenutku nisu isto što i već raspisani parlamentarni izbori. Predsedničke izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine, a prema Ustavu i Zakonu o izboru predsednika Republike glasanje mora biti održano najkasnije u roku od tri meseca od prestanka mandata predsednika Republike.
Paralelno sa tim, već raspisani parlamentarni izbori za 25. oktobar nastavljaju se prema svom izbornom kalendaru. Njihova procedura nije poništena niti se automatski prekida zbog predsedničke ostavke. To su odvojeni izbori: na parlamentarnim građani biraju novi saziv Narodne skupštine, dok će na predsedničkim birati novog predsednika Republike.
Nakon parlamentarnih izbora sledi konstituisanje novog saziva Narodne skupštine. Potom, u skladu sa Ustavom, sledi procedura za izbor nove Vlade.
Odvojeno od toga odvija se predsednički izborni proces i sve što zakoni uključuju, od raspisivanja izbora do krajnjeg polaganja zakletve.
(EUpravo zato.rs)
