Kako su stanari blokova 70 i 70A počeli sami da brinu o zelenilu: Stablo možete i da usvojite, evo kako to izgleda

Nekoliko stotina komšija iz dva novobeogradska bloka - Bloka 70 i 70A - zbližila je ljubav prema svom kraju i želja da bude zeleniji, zdraviji i što manje izbetoniran.

Tako je bilo i ovog leta, drugog najtoplijeg u Beogradu od davne 1888. godine.

„Zalivanje se odvija u večernjim satima kada ko može i kada procenimo da je to neophodno”, dodaje naš sagovornik, „a uz sve topliju i sušniju klimu, to je potrebno sve češće.”

Postoje dva načina na koji se blokovi organizuju: u Viber grupi koja broji oko 200 članova dogovaraju se vreme i lokacije za kolektivno zalivanje, a pored toga postoji i mogućnost usvajanja drveta. Kada usvojite neko stablo, dajete signal komšijama da je ono zbrinuto – i na taj način je do sada „udomljeno” više stotina sadnica.

Početkom septembra, posetili smo blokove i priključili im se u misiji zalivanja. Za nama je bio drugi najsušniji avgust u Srbiji koji je naočigled svih uzeo danak zelenilu širom prestonice.

Ipak, redovnim održavanjem može da se spreči da drveće klone i požuti znatno pre nego što bi trebalo. Između ostalog, to se može videti i po zelenim površinama u Beogradu na vodi.

Ali dok je tamo posao navodnjavanja prepušten u ruke privatnih firmi, ovde su taj poduhvat na sebe preuzeli solidarni pojedinci, potpuno volonterski.

Kako izgledaju akcije zalivanja?

„Pedesetak sadnica jasena raste na ovom ostrvu”, pokazuje Petar Stanić.

Nalazimo se na Novom Beogradu, u debelom hladu drveća između Blokova 70 i 70A. Nekoliko metara dalje od nas je šetalište, splavovi i reka Sava, a u daljini, kroz krošnje, nazire se Ada Ciganlija.

Pa otkud onda ostrvo?

„U pitanju je kodiran jezik koji smo razvili kako bismo olakšali koordinaciju kolektivnih akcija zalivanja”, priča Petar Stanić.

Ostrva su zapravo oaze kojima su stanovnici blokova ozelenili svoj komšiluk i o kojima zajednički brinu. Ukupno ih je 12 – od toga ih je osam u Bloku 70, a u susednom 70A još četiri.

Prema koordinisanom komšijskom planu, tog dana na redu je bilo zalivanje – ostrva šest. Opremljeni balonima sa vodom, Petar i ja krenuli smo da zalivamo šumicu.

Pridružio nam se i komšija Zoran Perović. On je jedan od usvojitelja i na sebe je preuzeo zalivanje dva jasena u blizini svoje zgrade, a kako priča, kada je na odmoru, zamoli nekoga da ga odmeni.

Svi zajedno, najpre smo vodom napojili Zoranove usvojene sadnice, a onda i još desetine njihovih vršnjaka u okruženju. Jaseni na ovom potezu posađeni su na jesen 2021. godine. To znači da sada imaju pet godina.

„Kada smo ih posadili, bili su samo prutići”, priseća se Petar, „a sada su već stasali.”

Samo dan ranije, grupno se zalivalo obližnje ostrvo sedam i akcija je bila nešto brojnija – okupilo se petoro-šestoro ljudi koji žive u blizini. Nažalost, taj termin smo propustili. Ali i danas smo vrlo brzo dobili pojačanje.

Zainteresovani šta radimo, prišla su nam dva deteta – brat i sestra vrtićkog uzrasta koji su pomno nadgledali proces zalivanja. Ubrzo su nas njihovi roditelji, na pomalo nespretnom srpskom, pitali da nam pomognu. Kroz razgovor, shvatili smo da su iz Rusije.

„Iako imamo Viber grupu i profile na društvenim mrežama, i kačimo flajere sa pozivima na akcije”, ističe Petar Stanić iz Udruženja građana Zajednička akcija Blok 70/70A, „terenski rad je verovatno najbolja reklama i najveća inspiracija.”

„Prošle godine smo udružili snage sa dobrovoljnim vatrogasnim društvom i zalivali pomoću njihove cisterne kako bismo animirali komšije da nam se priključe. I to je prošlo veoma uspešno.”

Mada smo mi ovog puta punili balone sa vodom na obližnjoj česmi, neke komšije zalivaju pomoću creva. A ovog leta, stanari iz solitera u Ulici Jurija Gagarina čak su napravili jednostavan sistem za zalivanje, i to sadnica koje je posadilo JKP Beograd-Zelenilo. A prema rečima Petra Stanića, to nije retkost – u brizi oko drveća nema razmišljanja o tome čije je.

„Komšije zalivaju i oko pet ostrva koje je posadilo Zelenilo, ali ih ne održava. Na proleće ove godine, čak je i predsednica Opštine Novi Beograd sadila ovde. Ipak, zbog neodržavanja, stabla su krenula da se suše, ali su ljudi i tu priskočili u pomoć. Jedina preživela stabla su ona koja su bila redovno zalivana.”

U Petrovoj zgradi planiraju da u naredno leto uđu još spremniji – i da do proleća uspostave automatizovan sistem koji bi obližnja stabla zalivao vodom iz klima uređaja. Tokom vrelih letnjih dana, kada se besomučno koriste kao utočište od vrućina, samo jedan klima uređaj može da proizvede i preko deset litara vode.

„Hoćemo da pomoću cevi sprovedemo tu vodu do drveća. Kod nas ima 20-30 stanova po vertikali, većina ima klima uređaje tako da su gubici veliki, a ova voda je sasvim bezbedna za zalivanje.”

Da solidarnost i briga za životnu sredinu nadilazi Blok 70 i 70A dokazuje to što su im stanari iz susednih blokova pomogli da naprave mapu, sličnu onoj koja se koristi za zalivanje u Berlinu.

Ipak, kako priča Petar, s obzirom na manjak vremena i starije ljude koji tehnologiju ne koriste u velikoj meri, praćenje zalivanja putem digitalne platforme još nije toliko zaživelo u praksi.

Kako izgledaju akcije sadnje?

Svakako, stotine stabala kojima su ozelenili svoje okruženje, i koje danas između ostalih zalivaju, građani nisu sadili na svoju ruku.

„Pre same akcije sadnje, kontaktiramo Zelenilo i u dogovoru sa njima sadimo na, kako oni to vode, neuređenim zelenim površinama”, objašnjava Petar Stanić iz Udruženja građana Zajednička akcija Blok 70/70A. „Kako popunimo jednu poljanu, tako idemo na sledeću.”

Sadnice su uglavnom poklonjene ili iz sertifikovanih rasadnika, navodi on, a u akcijama učestvuju svi uzrasti – stari, mladi, roditelji sa decom.

Međutim, treba imati u vidu da Blokovi 70 i 70A imaju mnogo bolju, odnosno zeleniju početnu tačku od novoizgrađenih blokova na Novom Beogradu.

„Zajedno sa Blokom 45, Blok 70 izgrađen je u periodu između 1968. i 1972. prema Detaljnom urbanističkom planu koji je usvojen 1966. godine”, naglašava dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

„Ovaj plan se oslanjao na Generalni urbanistički plan iz 1950, koji je bio darežljiv prema zelenilu, držeći se visokog standarda od 22 kvadratna metra zelenih površina po stanovniku.”

Posledično, od ukupno 56 hektara u Bloku 70, čak 35 hektara rezervisano je za zelene i otvorene, rekreativne površine, na kojima je zelenilo kombinovano sa igralištima, šetalištem i sličnim sadržajima.

Drugim rečima, čak 65% Bloka 70 je pod različitim zelenilom – bilo ono drveće ili ozelenjeni prostori za rekreaciju.

Prema analizi dr Simića, iako je građen prema kasnijem Generalnom urbanističkom planu iz 1972. godine, slični procenti – 64% – beleže se i u susednom Bloku 70A.

I to ne bi trebalo da nas čudi. „Veliki Pešićev plan” – kako je vizija razvoja upamćena zbog tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića – video je Beograd kao „arhipelag naselja u moru zelenila”.

S druge strane, dok Blok 70 i 70A i dan danas zapljuskuje to more zelenila – delimično zbog početne ideje, delimično oblikovano današnjim težnjama – blokovi vođeni interesima investitora kvare sliku grada kojoj se težilo pre pedeset godina.

To se vidi već na primeru Bloka 29, završenog 2006. godine. Tamo je udeo prirodne podloge tek 23%, tri do četiri puta manji u poređenju sa blokovima iz dvadesetog veka.

U kasnijim decenijama, investitorski urbanizam, po svemu sudeći, dobija još zreliju formu. Blok A – dovršen 2019. godine – predstavlja reprezentativni primer takve izgradnje.

„Tamo je na nivo virtuoznosti podignuta veština pronalaženja (a ponekad i kopanja) rupa u planskoj regulativi i izostavljanja svih neprofitabilnih elemenata bloka”, ocenjuje dr Ivan Simić u svojoj analizi zelenih površina u novobeogradskim blokovima, „posebno zelenila sa prirodnim zemljištem koje je svedeno na svega 14%.”

Doduše, dodaje on, „teško je okriviti investitore za ovakvo snalaženje, ako je u planskoj regulativi zelenilo definisano toliko fleksibilno da se može praktično prepoloviti i svesti na ukrasne travnjake”.

Sličnoj praksi pribeglo se i u kompleksu West 65 iz 2022, gde procenat zelenila iznosi samo 8%.

Podsetnik prirode o njenoj neophodnosti i dalje nalazimo na svakom koraku – čak i u jednoj od najmanje pošumljenih prestonica u Evropi. Vrednost zelenila tokom letnjih vrućina potvrdila su i naša nedavna termovizijska merenja širom Beograda gde su krošnje drveća smanjivale temperature podloga i za preko 30 stepeni.

Ipak, zelenilo je mnogo više od prirodnog rashladnog sistema – ono je sunđer za jake padavine koji smanjuje rizike od urbanih poplava, ono je i luka spokoja koja nam, naučno dokazano, smanjuje stres.

Nažalost, opadajući udeli zelenila u novim, novobeogradskim naseljima ukazuju na njegovo duboko, sistemsko zanemarivanje.

Ma koliko priča o sadnji i zalivanju iz Blokova 70 i 70A bila inspirativna za nas kao pojedince, gradske vlasti su prevashodno te koje oblikuju naše okruženje. One upravljaju time da li ćemo živeti u „arhipelagu naselja u moru zelenila” ili će nas pak polako „gutati” okean betona, a kontakt sa prirodom odvijaće se na usamljenim ostrvcima.

(EUpravo zato/Klima 101)