Poslednjih godina sve je jasnije da pol ima svoju ulogu u oblikovanju rizika od razvoja astme, njene težine i odgovora na terapiju. Pre puberteta astma je češća kod dečaka nego kod devojčica. Nakon puberteta odnos se menja: među odraslima, žene češće imaju astmu, a u proseku imaju i veći rizik od težih oblika koja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć ili hospitalizaciju.
Naučnici smatraju da hormonske promene koje nastupaju u pubertetu predstavljaju deo odgovora.
Šta se događa sa astmom nakon puberteta?
Astma nije jedna bolest. Iza tog naziva kriju se različiti obrasci zapaljenja disajnih puteva, različiti okidači i različiti odgovori na lekove. U tome, važnu ulogu imaju polni hormoni.
Estrogen i progesteron utiču na imuni sistem i procese zapaljenja, dok androgeni, među kojima je testosteron, imaju i protivupalno dejstvo. Istraživanja ukazuju da promene u koncentracijama ovih hormona utiču na zapaljenje disajnih puteva i njihovu preosetljivost.
Jedan od mogućih mehanizama povezan je sa ćelijama imunog sistema i molekulima koji učestvuju u zapaljenju. Kod žena hormonske promene utiču na imunološke puteve, uključujući one povezane sa težim oblicima astme. Ipak, istraživači još pokušavaju da razdvoje neposredan uticaj hormona od drugih faktora koji se menjaju istovremeno kako starimo.
Zašto nekim ženama bude gore pred menstruaciju?
Za deo žena, astma nije ista tokom celog meseca. Do 40 odsto žena sa astmom navodi da menstrualni ciklus utiče na njihove simptome. Pogoršanje se najčešće dešava nekoliko dana pre menstruacije ili na njenom početku, kada dolazi do naglih promena u nivima estrogena i progesterona.
Tačan mehanizam još nije potpuno razjašnjen. Pretpostavka je da hormonske oscilacije menjaju stepen zapaljenja i reaktivnost bronhija, odnosno sklonost disajnih puteva da se sužavaju.
Zbog toga podatak o menstrualnom ciklusu jeste važan lekaru koji prati vaše stanje. Ako se, na primer, kašalj, škripanje u grudima ili otežano disanje iznova pojavljuju u istom delu ciklusa, taj obrazac je važan deo procene bolesti.
Šta se događa u menopauzi?
Hormonske promene tokom menopauze menjaju način na koji se astma ispoljava. Neke žene koje su godinama imale astmu primećuju poboljšanje, dok se kod drugih simptomi prvi put javljaju upravo u ovom dobu.
Međutim, nauka još nema jednostavan odgovor na pitanje da li je sama menopauza uzrok promena.
Na simptome istovremeno utiču starenje, telesna masa, hormonska terapija i drugi faktori. Jedno istraživanje iz 2025. godine čak je dovelo u pitanje deo ranijih zaključaka o direktnoj vezi između menopauze i astme, ukazujući da deo povezanosti može da bude posledica drugih faktora. Drugim rečima, hormoni jesu važni, ali nisu jedini deo priče.
Zašto su pluća žena osetljivija?
Hormoni nisu jedino moguće objašnjenje. Razlike postoje i u anatomiji pluća, genetici i izloženosti faktorima iz okruženja. Žene, na primer, su češće izložene određenim hemikalijama u domaćinstvu ili na radnom mestu, uključujući isparenja sredstava za čišćenje.
Genetski faktori takođe utiču. Ovo ne znači da postoje "ženski geni za astmu", već da isti gen ili njegova varijanta drugečije funkcioniše u muškom i ženskom organizmu. Istraživanja proučavaju i uticaj mikroRNK i drugih mehanizama koji menjaju aktivnost gena povezanih sa funkcijom pluća i zapaljenjima.
Na sve to nadovezuju se pušenje, zagađenje vazduha, profesionalna izloženost iritansima i gojaznost. Posebno je zanimljiva veza između gojaznosti i astme kod žena. Masno tkivo nije samo skladište energije, ono učestvuje u hormonskoj i imunološkoj signalizaciji. Zbog toga višak masnog tkiva dodatno menja zapaljenske procese i odgovor organizma na astmu.
Da li žene drugačije reaguju na inhalatore?
Inhalacioni kortikosteroidi predstavljaju osnovu lečenja mnogih oblika astme jer smanjuju zapaljenje u disajnim putevima. Ipak, postoje dokazi da neke žene ne odgovaraju na ovu terapiju jednako kao muškarci. Jedno od mogućih objašnjenja je uticaj estrogena na zapaljenje i način na koji ćelije reaguju na kortikosteroide.
Ipak, inhalacioni kortikosteroidi ostaju važan deo terapije za astmu. Problem je u tome što ona nije ista kod svakog pacijenta i što kod dela osoba standardni pristup nije dovoljan za potpunu kontrolu bolesti.
Zato se razvijaju i biološki lekovi koji ciljaju specifične molekule ili ćelije uključene u zapaljenje. Ni za ove lekove još nemamo dovoljno podataka da bismo sa sigurnošću rekli da li postoji značajna razlika u efikasnosti između žena i muškaraca.
Kada otežano disanje ne treba da pripisujemo "hormonima"?
Ako se ponavlja škripanje, kašalj, stezanje u grudima ili nedostatak vazduha, naročito ako se pogoršavaju noću, pri fizičkom naporu ili nakon izlaganja određenim okidačima, treba posetiti lekara.
Za žene koje već imaju dijagnostikovanu astmu korisno je da beleže kada se simptomi pojavljuju, uključujući vezu sa menstrualnim ciklusom, trudnoćom, izlaganjem iritansima i promenama terapije. Takav dnevnik pomaže lekaru da prepozna obrazac koji se ne vidi tokom jednog pregleda.
Astma se, dakle, ne završava na plućima. Kod žena uticaj imaju hormoni, imuni sistem, genetika, telesna masa i životna sredina, a sve to se menja se tokom života.
(EUpravo zato)
