Med je jedna od namirnica koja se najviše falsifikuje u Evropi. Skoro polovina (46 odsto) meda uvezenog u EU u 2023. nije bila čista, već je uglavnom sadržala šećerne sirupe ili joj je falila biljna raznolikost.
Najsumnjiviji proizvodi su oni koji dolaze iz Kine i Turske, a dok EU i dalje pokušava da postavi neke jedinstvene standarde, Austrija je već preduzela prve mere koristeći se naprednim DNK testiranjima.
Tamošnja državna agencija za javno zdravlje, AGES, DNK testove upotrebljava u zvaničnim istragama o prehrambenim falsifikatima, a laboratorija u Tirolu mesečno analizira oko 100 uzoraka meda. Ova tehnološki napredna tehnologija povezuje med sa biljkama koje pčele oprašuju. Austrijski pčelari sada nude QR kodove kako bi mogli da dokažu poreklo svojih proizvoda, a lanac supermarketa SPAR je čak med uklonio sa rafova dok ne prođe neophodne analize.
Kada je reč o utvrđivanju poreklu meda, očekuje se da će EU doneti jedinstvenu direktivu koja bi trebalo da stupi na snagu 2026. godine.
Za sada je Austrija jedina članica Evropske unije koja koristi program DNK analiza, iz podršku države. Druge zemlje, poput Nemačke, i dalje se oslanjaju na tradicionalne metode - hemijske analize i testiranje polena.
Jedna nedavna britanska studija je otkrila da 90 odsto meda koji se može naći u prodaji ne prolazi provere. U Letoniji je utvrđeno da samo 6 od 20 uzoraka meda iz supermarketa zadovoljava standarde EU.
Inače, med ne može da sadrži sastojke poput vode ili jeftinih šećernih sirupa - koji verovatno pojačavaju njegov volumen. Međutim, analize pokazuju da je to postala uobičajena praksa.
Između 2021. i 2022. 46 odsto ispitivanog meda u EU je označeno kao "potencijalno izmenjeno", što je značajno povećanje u odnosu na 14 odsto koliko je ta brojka iznosila 2015-2017.
Od tih uzoraka, 74 odsto je bilo kineskog porekla.
Osim što se varaju potrošači, lažni med ugrožava pčelare koji ne mogu da se izbore sa mnogo nižim cenama uvoznih proizvoda.
"Uopšte ne možemo sa njima da se takmičimo", rekao je Matijas Kopecki koji u Beču poseduje oko 350 košnica, prenosi AFP.
Evropska unija je najveći svetski proizvođač meda na svetu, nakon Kine, ali i najveći uvoznik posle SAD.
Većina meda u EU dolazi iz Ukrajine, Kine i Argentine, pokazuju podaci.
Direktiva usvojena prošle godine nalaže da oznake meda, od sredine 2026, moraju da sadrže informacije o poreklu, a ne samo da govore da se radi o "mešavini evropskog i neevropskog meda"
Pčelari se nadaju da će nova pravila da podignu svest potrošača.
Brisel je takođe odabrao grupu stručnjaka, sa mandatom do 2028, kako bi uskladili metode utvrđivanja manipulacije medom.
Kako izgleda je DNK testiranje uzoraka meda?
Austrijska Sinsoma se specijalizovala za ovu metodu.
"Med je pun tragova DNK tragova, informacija iz okruženja u kome pčele sakupljaju nektar. Svaki med poseduje poseban DNK profil", navela je Korina Valinger, direktorka prodaje u ovoj kompaniji.
Prema njenim rečima, važno je da tehnologija stalno napreduje baš kao i falsifikatori.
Kada uzorak meda nema širok dijapazon tragova DNK ili, primera radi, sadrži visok nivo tragova DNK pirinča ili kukuruza, koje pčele ne posećuju, onda se stiže do zaključka da med nije autentičan.
Valingerova je ovu laboratoriju osnovala 2018. zajedno sa saradnicima, a danas zapošljava oko 15 ljudi koji vredno rade u Voelsu blizu Inzbruka.
Pčelarima naplaćuju 94 evra za osnovni DNK test koji traži tragove biljaka, a to je otprilike duplo jeftinije od klasičnog testiranja polena.
Pčelari takođe dobijaju QR kod koji omogućava potrošačima da vide koje biljke su pčele oprašivale.
Stručnjaci upozoravaju da DNK metod može da utvrdi samo neke vrste prevara i da su potrebne rigoroznije analize za pouzdane rezultate.
A kako je u Srbiji?
Jedina laboratorija koja je u Srbiji, ali i u regionu, bila akreditovana za analize detektovanja falsifikata meda, pokradena je u aprilu. Nestali su specijalizovani uređaji koji su analizirali dodate šećere u medu, a u pitanju je oprema koju nije jednostavno zameniti jer je delimično napravljene unutar same laboratorije.
"Metoda otkriva od kojih biljaka je dobijen šećer koji se dodaje medu. Tako da je praktično nepogrešiva i to je ono što je nama bila velika uzdanica. Jedno oružje u rukama sa kojim možemo da se borimo protiv falsifikatora kojih je sve više. Ne samo u Srbiji nego u čitavom svetu", rekao je Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Stručnjaci tvrde da je laboratorija bila problem za one koji su godinama falsifikovali med.
Za sada nema pomaka u istrazi.
Inače, računica je jasna. U proseku, uvezena jedinica meda u EU košta 2,32 evra po kilogramu (prema podacima iz 2021), dok su šećerni sirupi napravljeni od pirinča dostupni po ceni od oko 0,40-0,60 evra po kg.
Lažni med je gotovo nemoguće razlikovati od pouzdanog.
Turska godišnje proizvede 115.000 tona meda i drugi je najveći svetski snabdevač nakon Kine, a slede je Etiopija, Iran i Indija. Iako ovaj sektor godišnje donosi oko 270 miliona evra, Turska ima velikih problema upravo zbog falsifikatora. Samo u jednoj raciji u Ankari, u septembru 2024, pronađeno je 8.150 tona glukoze, fruktoze i šećera zajedno sa 100.000 nalepnica za različite brendove meda, preneo je DW.
Jedino što potrošači mogu da urade, kako bi bili sigurni da su dobili dobar proizvod, jeste da imaju svog proizvođača, odnosno, snabdevača.
Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 1,6 miliona košnica i oko 20.000 registrovanih pčelara.
(EUpravo zato/DW/France 24)
