- Dotrajale turbine otvaraju pitanje šta uraditi sa lopaticama i kompozitnim materijalima koji se teško recikliraju.
- Švedska kompanija pretvara delove starih turbina u kuće i građevinski materijal, dok razvija mehaničku i termičku reciklažu za nove proizvode.
Evropa je na putu da zabeleži rekordnu godinu kada je reč o korišćenju energije vetra, sa 8,8 GW novih kapaciteta instaliranih u prvoj polovini 2026, što predstavlja povećanje od 30 odsto u odnosu na isti period 2025.
To je dovoljno električne energije da se snabdeva oko sedam miliona evropskih domaćinstava, ali i zameni uvoz fosilnih goriva u količini koja odgovara potrošnji 25 LNG tankera godišnje, kažu podaci neprofitnog industrijskog udruženja "WindEurope".
Ali svakoj turbini će jednog dana doći kraj i moraće da bude uklonjena, pa proizvođači pokušavaju da nađu načine da nijedan od materijala ne završi kao otpad.
Do 90 odsto mase vetroturbine čine materijali laki za reciklažu, poput čelika, bakra, aluminijuma i betona. Kompozitni materijali, koji čine većinu lopatica, predstavljaju veći problem.
"Odvajanje kompozitnih materijala od smole zahteva specijalizovane postupke, koji često uključuju visoke temperature ili druge energetski intenzivne metode obrade", rekla je Eva Julijus-Filip, direktorka za životnu sredinu i održivost u sektoru energije vetra kompanije "Vatenfal".
Kako je dodala, u nekim slučajevima ti procesi mogu da utiču na kvalitet i vrednost dobijenih materijala, zbog čega je reciklažu u velikim razmerama teže sprovesti.
Nakon što je 2021. godine uvela zabranu odlaganja lopatica i drugih specifičnih delova na deponije, švedska kompanija je osmislila neke kreativne alternative.
Od lopatica do zgrada: delovi turbina dobijaju novi život
Sa zemlje je teško shvatiti koliko su vetroturbine zapravo velike. "Vatenfal" je sarađivao sa dizajnerskim studijom "Superuse" na projektu u kojem je "kućište" vetroturbine, u kojem se nalaze mehanička i električna oprema, pretvoren u kompaktan stambeni prostor.
Četiri metra široka, 10 metara dugačka i tri metra visoka konstrukcija nekada je bila postavljena na vrhu kontrukcije u Austriji. Sada je to mala kuća sa kuhinjom, kupatilom i dnevnim boravkom, opremljena toplotnom pumpom, solarnim panelima i solarnim bojlerom.
Predstavljena je na Nedelji dizajna u Holandiji 2024. godine, u okviru inicijative koja istražuje kako materijali mogu da se ponovo koriste uz što manje energetski intenzivne obrade i emisija.
I lopatice su dobile novu namenu kao građevinski materijal. Nakon što su 2023. godine stavljene van upotrebe, 57 lopatica sa danskog kopnenog vetroparka Nore Ekse Se dobilo je novi život kao fasada višespratne garaže u gradu Lundu.
Time su otvorene mogućnosti za brojne kreativne načine upotrebe starih lopatica, od ramova za solarne panele do skija za alpsko skijanje.
"Projekti poput Male kuće, izgradnje objekata od lopatica i recikliranih skija još nisu rešenje koje može da se primeni u velikim razmerama, ali njihov cilj je da nam pomognu da steknemo iskustvo, razvijemo nove primene i podstaknemo tržište sa cirkularnim rešenjima", kaže Julijus-Filip.
Dodaje da je, kada je to bezbedno, produžavanje radnog veka postojećih komponenti njihovom ponovnom upotrebom i obnovom uvek poželjna opcija.
Veliki izazov
Lopatice vetroturbina mogu da budu dugačke između 50 i 100 metara i projektovane su tako da se do 25 godina okreću u ekstremnim vremenskim uslovima. Upravo ono što ih čini toliko izdržljivim ih čini i teškim za reciklažu: materijali poput staklenih i ugljeničnih vlakana, epoksidne smole, drveta balsa, metala i različitih filera su čvrsto presovani.
Sa ciljem da do 2030. godine postigne 100 odsto cirkularnosti ovih kompozitnih materijala, "Vatenfal" radi na novim načinima za ponovnu upotrebu, prenamenu, obnovu i reciklažu lopatica.
"Kada kompozitni materijali ne mogu da se recikliraju uz očuvanje visoke vrednosti, mogu da se obrađuju kroz energetsku valorizaciju i/ili zajedničku preradu u proizvodnji cementa“, kaže Julijus-Filip.
"Vatenfal" trenutno koristi postupke mehaničke reciklaže kako bi materijal od lopatica pretvorio u kompozitne ljuspice ili filere za nove proizvode, dok se pirolizom, postupkom termičke reciklaže, dobijaju vlakna i drugi sekundarni materijali.
Ali tehnologija nije jedini izazov.
"Lopatice koje su povučene iz upotrebe ne postaju dostupne u ravnomernom i predvidivom toku, što otežava ekonomsko povećanje obima reciklažnih rešenja", dodaje Julijus-Filip.
Kako prva generacija velikih evropskih vetroparkova u narednim godinama bude dostizala kraj radnog veka, sve više delova će biti povučeno iz upotrebe, što će povećati potrebu za rešenjima koja su isplativa i zahtevaju malo energije.
EU još nije uvela zabranu odlaganja lopatica na deponije. Samo Austrija, Finska, Nemačka i Holandija imaju sopstvene nacionalne zabrane, a "WindEurope" sada vrši pritisak na Brisel da tu obavezu učini pravno obavezujućom u svim državama članicama.
"Ono što je sada potrebno jeste regulatorni okvir koji omogućava razvoj cirkularnih lanaca vrednosti i povećanje obima korišćenja sekundarnih sirovina", rekla je Julijus-Filip, koja se nada da će Akt Evropske komisije o cirkularnoj ekonomiji, čiji se predlog očekuje kasnije ove godine, pomoći da se takav okvir uspostavi.
Projektovane za reciklažu: budućnost lopatica turbina?
Proizvođači sve više uzimaju u obzir kraj radnog veka lopatica već u fazi njihovog projektovanja.
Jedan od primera su reciklabilne lopatice (RecyclableBlades), kompanije "Simens Games", koje se koriste u "Vatenfalovom" vetroparku u Holandiji.
Ove lopatice koriste vrstu smole koja se rastvara u rastvoru niske temperature i blago kisele reakcije. Na taj način smola se odvaja od drugih materijala bez značajnog uticaja na njihova svojstva što omogućava širu upotrebu recikliranih materijala u novim proizvodima visokog kvaliteta.
"Iako lopatice koje mogu da se recikliraju još nisu široko zastupljene, vidimo sve veći naglasak na razvoju tehnologija koje omogućavaju efikasniju reciklažu i pomažu da se očuvaju vrednost i kvalitet dobijenih materijala", zaključila je Julijus-Filip.
(EUpravo zato/Euronews)
