Zakon o obnovi prirode usvojen je 17. juna u Luksemburgu na zasedanju ministara životne sredine Evropske unije.
Predložen je, inače, pre skoro pune dve godine, u avgustu 2022. a njegov fokus je na obnavljanju degradiranih prirodnih predela u EU.
Belgijski političar Elan Melon poručio je da vremena za "pauziranje" zaštite životne sredine nema i dodao da je „Savet EU izabrao je da obnovi prirodu u Evropi štiteći na taj način njen biodiverzitet i životnu sredinu evropskih građana."
Čemu se teži i šta su prioriteti?
Preko 80% staništa u EU u lošem je stanju, a višegodišnji, pa i višedecenijski napori da se priroda očuva nisu uspeli da preokrenu negativan trend njenog uništavanja, a kreatori politike i svi oni koji se zalažu za očuvanje prirode nadaju se da će novi zakon preokrenuti stvari na bolje.
Regulativa pokriva širok spektar ekosistema, uključujući šume, travnjake, reke i jezera, a u morima morsku travu, sunđere i korale.
Do 2030, prioritet za obnovu imaće zaštićena područja u mreži Natura 2000 koja zauzimaju oko 18% teritorije EU.
Da bi se postigli zakonski utvrđeni ciljevi, zemlje članice moraju da unaprede najmanje 30% staništa, obuhvaćenih zakonom, iz lošeg u dobro stanje.
Do kraja decenije teži se obnovi najmanje petine kopnenih i morskih područja na teritoriji zemalja članica, a do sredine veka treba da se obnove svi ekosistemi kojima je obnova neophodna.
Dalje, do 2050. procenat ekosistema, podvrgnutih obnavljanju, treba da se uveća na 90%.
Iako bi zaštita prirodnog okruženja trebalo da bude nešto oko čega će se svi složiti, usvajanju zakona je prethodila duža rasprava kao i protesti poljoprivrednika koji su počeli krajem prošle godine.
Glavni argumenti za suprotstavljanje zakonu koji bi trebalo da zauzda višedecenijsko urušavanje ekosistema bile su brige oko uticaja na poljoprivredu i standarda održivosti, ali i oko troškova same primene zakona.
Kako se Zakon o obnovi prirode ispostavio kao sporni segment Evropskog zelenog dogovora i predmet mnogobrojnih rasprava, konačni tekst predstavlja blažu verziju ideja kakve su bile na početku.
Na zahtev Evropskog parlamenta, uvedena je neka vrsta "kočnice" koja može da suspenduje neki od ciljeva pod izuzetnim okolnostima, kada je ugrožena sigurnost snabdevanja hranom.
(M.A./EUpravo zato)
