Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za Danas kaže da je u ratarstvu mnogo efikasniji sistem proizvodnje nego u stočarstvu i da je zato ono isplativije, naročito kada je reč o velikim firmama.
Kada su u pitanju mali biznisi, kako kaže, lakše je u stočarstvu i proizvodnji mesa da se pozicionirate na tržištu i da nađete svoje mesto, jer ratarstvo zahteva veću ekonomiju obima.
Ali, kako navodi, situacija se često menja.
"Najznačajniji naši proizvodi koje izvozimo u oblasti poljoprivrede su žitarice kao što su pšenica i kukuruz. Sa šećernom repom postoji problem jer ona gubi efikasnost i sve šećerane u regionu i većini Evrope su u problemu, pa se svuda smanjuju zasadi", navodi on.
Srbija je poznati izvoznik voća, ali, kako napominje, i u ovom sektoru ima problema.
"Imamo probleme i u samoj proizvodnji voća, a sve je teže izvoziti jabuke na tržište Rusije, kao i izvoziti maline na tržišta Francuske i Nemačke", kaže Stanić.
Dodaje da je jedan od problema što se nove sorte u voćarstvu ne razvijaju.
"Može da se organizuje posao u pravcu proizvodnje organske hrane, koja je sve popularnija i ima ljudi koji imaju kupovnu moć za to. To je jedna od mogućnosti, ali ne možemo reći da je to siguran put ka nekom biznis uspehu", smatra on.
U voćarstvu i povrtarstvu postoje veliki rizici jer dosta toga zavisi od vremenskih prilika - mraza, grada i slično.
Kada je reč o stočarstvu tu je, prema njegovim rečima, jedan od problema je neefikasna proizvodnja i usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava, problemi sa neprerađivanjem mesa i u mlekarstvu.
"Mala poljoprivredna gazdinstva ne mogu da primenjuju savremenu tehnologiju i standarde, kao i mašine, zbog ograničenih finansijskih sredstva i nemogućnosti da se postigne veća količina proizvodnje", kaže Stanić i dodaje da je najveći rizik bio u svinjarstvu.
"Pre svega zbog afričke kuge svinja koja je u nekim delovima zemlje destkovala fond, jer su morale i brojne svinje koje nisu zaražene da se likvidiraju", podseća Stanić.
Prema njegovim rečima, proizvođači bi trebalo da se bolje organizuju.
"Bilo bi bolje kada bismo imali organizovaniji i efikasniji sistem sakupljanja proizvoda koje oni prave i da se onda ta veća količina lakše dopremi do nekog tržišta, da li u Evropi ili regionu", savetuje stručnjak.
Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) ukazuje kako je diskutabilno to kada će i šta biti profitabilno, jer to zavisi od godine do godine i od regiona do regiona, od razlike u ceni, cene repromaterijala, vremenskih uslova, nepogoda.
On dodaje da veći deo parcela jeste osiguran, ali da to ne znači puno.
"To što je osigurano je samo da nam pokrije proizvodnju, a uložili smo puno i mnogo smo rizikovali", ukazuje Jakšić.
Da bi se situacija poboljšala, smatra on, treba da se izjednače sa poljoprivrednicima iz Evropske unije.
"Treba da se ugledamo na poljoprivrednike tamo gde je bolje, da li na istoku ili zapadu. Mi nikako da uđemo u EU, a i da uđemo u ovakvoj situaciji, sa ovim subvencijama, teško ćemo biti konkurentni. Ne možemo tamo da opstanemo", navodi Jakšić i dodaje da malim proizvođačima treba da se posveti više pažnje.
"Treba se više posvetiti individualnim poljoprivrednim proizvođačima, a ne velikim firmama, zaključuje Jakšić.
Govoreći o Evropskoj uniji i pomoći i podršci koju od nje dobijamo, svetlo na kraju tunela i primeri dobre prakse dolaze sa onih gazdinstava koje su konkurisale za sredstva IPARD fonda. Oni su uspeli da unaprede svoju proizvodnju, nabave mehanizaciju i nove tehnologije, povećaju broj radnika i na taj način uvećaju proizvodnju i prihode, a rad olakšaju i ubrzaju.
Primere dobre prakse kod korisnika sredstava IPARD fonda ima i među malim i među većim proizvođačima, tako da svako ima mogućnost da konkuriše i ukoliko ispuni tražene kriterijume, dobije značajna sredstva.
Kako do sredstava EU?
Čak 580 miliona evra namenjeno je poljoprivrednicima Srbije u narednih nekoliko godina, u okviru programa IPARD III, od čega EU obezbeđuje 288 miliona.
IPARD "pokriva" sve poljoprivredne aktivnosti, te na sajtu EU mogućnosti možete da pogledate koja od tih mera bi se odnosila na vaše poslovanje. Takođe na ovom sajtu možete da vidite i kako su drugi poljoprivredni proizvođači uspeli u nameri da proizvode više i bolje.
Sve o IPARD fondu možete pronaći na njihovoj zvaničnoj stranici.
(M.A./EUpravo zato/eKapija.com)
