Gavin Pretor-Pini iz Somerseta u Velikoj Britaniji osnovao je pre 20 godina Društvo za poštovanje oblaka, smatrajući da su oblaci jedno od najpotcenjenijih čuda prirode.
Nauka o klimi nas upozorava da su oni ključni u regulisanju temperature na Zemlji, a njihov uticaj na klimu još uvek nije u potpunosti shvaćen.
Klimatska neizvesnost u oblacima
Promene oblaka su među najvećim izvorima nesigurnosti u klimatskim projekcijama.
Niko sa sigurnošću ne zna kako će se ponašati u uslovima sve toplije planete. Gavin Pretor-Pini ističe da nam je potrebna nova era u proučavanju oblaka, jer od njihovog ponašanja zavisi i naša budućnost.
Vrste oblaka i njihov uticaj
Oblaci se klasifikuju po visini i obliku: visoki (poput cirusa), srednji i niski (poput kumulusa i stratokumulusa). Niski oblaci obično imaju efekat hlađenja, jer reflektuju sunčevu svetlost i bacaju senke, dok visoki oblaci imaju efekat zagrevanja propuštaju sunčeve zrake, ali zadržavaju toplotu, poput ćebeta.
Uprkos različitim efektima, trenutno oblaci generalno doprinose hlađenju planete, ali se postavlja pitanje - do kada?
Globalno zagrevanje i promena oblaka
Sa porastom globalnih temperatura, naučnici predviđaju smanjenje niskih, hladnih oblaka, što bi dodatno ubrzalo zagrevanje, povratna sprega koja pogoršava efekat koji ju je izazvao.
Studija objavljena u junu u Geophysical Research Letters otkriva zabrinjavajuće smanjenje reflektivnih oblaka u olujnim zonama sveta.
U Science-u je zabeleženo da je smanjena niska oblačnost doprinela rekordnim temperaturama u 2023. godini, za čak 0,2°C.
Avioni i dodatno zagrevanje
Kondenzacioni tragovi koje ostavljaju avioni u hladnim i vlažnim slojevima atmosfere takođe doprinose stvaranju tankih, visokih oblaka koji zagrevaju planetu.
Ipak, istraživanja pokazuju da bi čak i simbolične promene visine leta mogle smanjiti zagrevanje ovih tragova za 60%, bez većih troškova goriva.
Opasnosti geoinženjeringa
Pokušaji da se veštački upravlja oblačnošću, poput osvetljavanja oblaka česticama soli, nose rizike.
Studije upozoravaju da takvi eksperimenti mogu dovesti do nepredvidivih promena u drugim delovima sveta, poput promena monsuna ili dodatnog zagrevanja. Zbog toga je 2024. lokalna vlast u Kaliforniji zaustavila jedno takvo istraživanje.
Potrebna je pažnja i znanje pre akcije
Međuvladin panel za klimatske promene ističe da su klimatske povratne sprege povezane s oblacima jedan od najvećih nepoznatih faktora u modelima globalnog zagrevanja.
Možda se približavamo tački preokreta brže nego što to možemo zaustaviti samo dekarbonizacijom.
Zato je ključno da shvatimo efekte svih potencijalnih intervencija, čak i kada izgledaju rizično. A pre svega, da ponovo počnemo da obraćamo pažnju na oblake jer oni igraju daleko veću ulogu nego što mislimo.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
