Beloglavi sup Zora iz Srbije je tokom seobe stigla do Sirije i tamo je zarobljena, a za njeno oslobađanje otmičari traže novac, saopšteno je iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.
Tim je Zora doživela sličnu sudbinu kao orao Feliks pre nekoliko meseci. Srećom, njegova priča se uspešno završila, a borba za Zoru tek počinje.
Stefan Anđus iz Fondacije je za TV Insajder naveo da su odlučili da otkup ne plate, strahujući da bi se time podstaklo novo hvatanje i trgovina zaštićenim pticama. Koliko je slučaj ozbiljan pokazuje i da se umešao i tamošnji parlament.
"Mi sad ne znamo pod kojim okolnostima su ljudi došli u kontakt sa njom, ali je najverovatnije zanemoćala tokom svog puta i oni su je onda uhvatili... Mi smo se u jednom trenutku ponadali, s obzirom na to da sve naše markirane ptice imaju takozvanu krilnu markicu koja sadrži podatke o fondaciji, o organizaciji koja je upravo markirala pticu, i kontakt-imejl adresu i broj telefona. Kontaktirani smo i u prvi mah smo pomislili da zapravo žele da pitaju za neki savet, da li je potrebna neka pomoć, i da je puste. Međutim, ispostavilo se zapravo da traže opet otkup, što, naravno, nismo pristali", rekao je Anđus.
On je naveo da su im mnogi građani i organizacije ponudili sredstva za otkup ptice, ali da bi, u slučaju da pristanu na takvu vrstu transakcije, oni "praktično stimulisali ilegalni biznis".
Kako je dodao, postoje konvencije i ugovori koji podrazumevaju da ptica mora biti vraćena na mesto porekla ako je zatečena negde drugde, a da se nada da će se ovaj slučaj završiti tako što će Zora biti puštena, kao što je bio slučaj sa beloglavim supom Sadamom, koji je zalutao u Irak i za čije se oslobađanje lično založio ambasador.
"Poslednja vest koju imamo jeste da je kontaktiran sirijski parlament i da su sada nekakvi pregovori u toku, tako da radimo sve što je u našoj moći", istakao je on.
On ističe da iz Fondacije ostaju pri čvrstom stavu i da neće popustiti pred ucenama, te i da pitanje novca ove nije glavna stvar i upravo zbog toga nije želeo da otkrije podatak kolika cifra je trražena za otkup Zore.
"To je variralo, ali suština uopšte nije u cifri. Gledamo da ne pristajemo na takve ponude zato što time otvaramo put i vrata takvoj vrsti prakse, koja je svakako negativna. Ako jednom platite, nastaviće da love ptice upravo iz tog razloga. Ovako, šaljemo jasnu poruku da od toga nema nikakve vajde" rekao je Anđus za Telegraf.
Kako je izgledalo spasavanje orla Feliksa?
Kada su u julu prošle godine ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) orla krstaša Feliksa obeležili metalnim i plastičnim prstenovima i satelitskim odašiljačem nisu ni slutili kakvo ga filmsko putovanje čeka.
On je bio prvi mladunac ove vrste koji je poleteo sa teritorije Bačke nakon 70 godina. Feliks se otisnuo na put, ali je krenuo na jug, preko Makedonije, Grčke i Turske, sve do Sirije, gde je uhvaćen, a telemetrijski uređaj sa njegovih leđa je uništen.
Potom je prodat švercerima divljih ptica u Siriju, pa je tražen otkup. U spasavanje se uključilo Libansko udruženje za migratorne ptice na čelu sa dr Mišel Savanom, koji je rizikujući život uspeo da preuzme Feliksa i smesti ga u prihvatilište u okolini Bejruta, gde se o njemu starao sa posebnom brigom pola godine. Toliko su trajali i pregovori i pokušaji da se Feliks preveze u Srbiju.
Na poziv DZPPS-a su na sugrađani u rekordnom roku sakupili novac za Feliksov povratak u Srbiju avionom.
Za samo tri dana 153 osobe su donirale ukupno 3.390,29 evra. Novac je bio potreban za osnovne troškove avio-prevoza, kupovinu transportera, lečenje, smeštaj i hranu u prihvatilištu u Libanu. Međutim, tada su počeli sukobi u regionu, pa je orao krstaš morao da sačeka još malo i onda se vratio u Srbiju tek u julu ove godine.
