- Populacija većine evropskih divljih pčela i oko polovine vrsta osolikih muva opala je tokom poslednjeg veka, pokazuje novo istraživanje.
- Naučnici upozoravaju da bi dalji pad oprašivača mogao da ugrozi oprašivanje, a time i poljoprivredne kulture i prehrambene sisteme.
Tokom proteklog veka je smanjena populacija većine evropskih vrsta divljih pčela i približno polovina vrsta osolikih muva, pokazalo je novo istraživanje, objavljeno uoči početka samita Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu koji će se održati u Jermeniji.
Podaci, prikupljani od 1921. godine, otkrivaju da se broj pčela smanjuje u svim delovima Evrope, osim u alpskom regionu, piše "Gardijan".
U atlantskim i kontinentalnim regionima raznovrsnost pčela i osolikih muva u stalnom je padu, dok su u drugim područjima zabeleženi mešoviti ili pozitivni trendovi. Analiza obuhvata 88 odsto vrsta pčela i osolikih muva na evropskom kontinentu. Naučnici navode da se zajednice oprašivača menjaju zbog postepenog nestajanja osetljivih vrsta i širenja malobrojnih otpornih vrsta.
Upozorili su da bi, ukoliko se trendovi nastave, moglo doći do "dubljih funkcionalnih poremećaja". Oprašivanje je ključno za skoro 90 odsto divljih cvetnica i više od tri četvrtine najvažnijih poljoprivrednih kultura.
Iz Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) upozoravaju da smanjenje broja oprašivača izaziva niz posledica koje ugrožavaju divlje životinje i smanjuju otpornost ekosistema na klimatske promene i druge pritiske iz životne sredine.
"Ključna prilika da delujemo pre novih gubitaka"
Karlos Martines-Nunjes, ekolog iz Španskog nacionalnog istraživačkog saveta i glavni autor studije, izjavio je da rezultati pokazuju kako gubitak biodiverziteta može ostati prikriven iza naizgled stabilnog broja vrsta.
"Ovo je ključna prilika da delujemo pre nego što dođe do novih gubitaka. Činjenica da se broj nekih vrsta danas povećava ne znači da će one ostati među pobednicima u uslovima sve intenzivnijih klimatskih promena i gubitka staništa“, poručio je Martines-Nunjes.
Pad oprašivača potvrđen širom Evrope
Studija je utvrdila da je 91 odsto vrsta, zabeleženih tokom prethodnog veka, registrovano najmanje jednom i u periodu od 2001. do 2020. godine. To ukazuje na mogućnost da je u Evropi već nestalo do devet odsto vrsta, mada su mnoge od onih koje nisu zabeležene u novije vreme bile retke i u istorijskim podacima.
Istraživači su zbog toga naveli da ne očekuju da je već došlo do masovnog izumiranja.
Uprkos tome, verovatnoća da će se određena vrsta pronaći na nekom lokalitetu uglavnom se smanjila.
Ainjoa Magrač, naučnica iz Baskijskog centra za klimatske promene (BC3), izjavila je da studija "potvrđuje ono na šta se dugo sumnjalo".
"Populacije mnogih vrsta oprašivača opadaju, a taj pad ne pogađa sve podjednako. Do sada je većina dokaza poticala iz nekoliko zemalja severozapadne Evrope, poput Ujedinjenog Kraljevstva, Belgije i Holandije. Ovaj rad pokazuje da se taj obrazac proteže na ceo kontinent, uz određene regionalne razlike", objasnila je Magrač.
Nije ispunjen nijedan cilj UN
Divlje vrste nestaju izuzetno brzo jer ljudske aktivnosti uništavaju njihova staništa, podrazumevaju upotrebu pesticida i menjaju klimu usled zagađenja koje zagreva planetu. Posledice po čovečanstvo su ozbiljne, od ugrožavanja prehrambenih sistema do dodatnog narušavanja klime.
Uprkos tome, vlade nisu ispunile nijedan cilj Ujedinjenih nacija za zaštitu prirode od usvajanja Konvencije o biološkoj raznovrsnosti 1992. godine u Rio de Žaneiru.
Očekuje se da će na samitu COP17 biti procenjen napredak u ostvarivanju ciljeva postavljenih za ovu deceniju. Među njima su zaštita 30 odsto kopnenih i morskih područja, reforma subvencija štetnih po životnu sredinu, čija vrednost iznosi 500 milijardi dolara, i obnova 30 odsto degradiranih ekosistema na Zemlji.
(EUpravo zato/Index.hr)
