Svake godine se od 16. do 22. septembra održava Evropska nedelja mobilnosti koja kulminira Danom bez automobila, a u pitanju je jedna od najznačajnijih kampanja Evropske komisije za podizanje svesti javnosti o značaju aktivnih vidova kretanja u gradovima.
Manifestacija se ove godine održava pod sloganom "Mobilnost za sve" što znači da bi prevoz trebalo da bude pristupačan, povoljan, održiv i bezbedan za sve putnike. To se ne odnosi samo na cenu prevoza, već i na dizajn, jasnu komunikaciju i slično.
Nije retkost da je usled visokih troškova ili manjka transportnih opcija, mnogim ljudima pristup poslovima, obrazovanju ili osnovnim uslugama ograničen što je pojava koja se označava kao transportno siromaštvo.
Stoga, važno je misliti i na građane sa fizičkim, senzornim ili kognitivnim smetnjama. Vozila bi trebalo da su svima pristupačna, a ne da ulazak osoba u kolicima predstavlja složenu operaciju kako se to često dešava u domaćem gradskom prevozu. Isto važi i za stanice, mobilne punktove, trotoare, biciklističke staze u drugu infrastrukturu.
Signalizacija treba da bude jednostavna i lako razumljiva svim putnicima.
Ove godine iz Srbije učestvuje dvadesetak gradova uključujući Aleksinac, Bačku Palanku, Kruševac, Kragujevac, Sombor, Niš...
Svaki od tih gradova ili opština će Evropsku nedelju mobilnosti obeležiti posebnim programom, zatvaranjem ulica, promovisanjem biciklizma ili električnih vozila.
"Naši gradovi i opštine u kampanji učestvuju više od dvadeset godina. Ove godine, tema kampanje je 'Mobilnost za sve'. U fokusu će biti promocija pristupačnosti u saobraćaju, univerzalni dizajn, dostupnost usluga javnog prevoza. Verujemo da će veliki broj gradova i opština biti spreman da se odazove na akciju i da ćemo manifestaciju i ovoga puta obeležiti na raznovrsne načine", navela je za EUpravo zato Klara Danilović, savetnica za urbani razvoj u Stalnoj konferenciji gradova i opština.
Prema njenim rečima, koncept održive urbane mobilnosti još je relativno nov za gradove i opštine u Srbiji.
"Prema našim saznanjima, tek nešto više od 10 gradova i opština počelo je da primenjuje ovaj pristup rešavanja problema u saobraćaju u poslednjih nekoliko godina, a samo njih 5 je zvanično usvojilo Plan održive urbane mobilnosti - strateški dokument kojim se na održiv način rešavaju potrebe građana i privrede za kretanjem. Ovaj koncept se u poslednjih petnaestak godina primenjuje u zemljama članicama EU, gde počinje da daje vidljive rezultate. Stalna konferencija gradova i opština u poslednjih nekoliko godina ulaže značajne napore da približi ovaj koncept svojim članicama, gradovima i opštinama, kroz obuke, radionice, ali i direktnu podršku. Konkurs Eko-opština je jedan od načina da se ova tema promoviše i još više približi većem broju gradova i opština, i verujem da će broj gradova i opština koje učestvuju u konkursu rasti, a da će i njihove prijave biti sadržajnije", uverena je naša sagovornica.
Međutim, tokom prošlogodišnjeg konkursa dobijen je nedovoljan broj prijava, a Danilovićeva ističe i da one koje su bile poslate, "nisu bile mnogo kvalitetne".
"Više faktora je u pitanju, pri čemu finansijska sredstva možda zaista nisu na prvom mestu. Tu su prvenstveno ljudski kapaciteti koji nedostaju. U upravama radi nedovoljan broj saobraćajnih inženjera, a samo u par gradova i opština postoji osoba kojoj je u opisu radnog mesta bavljenje održivom urbanom mobilnošću. Takođe, nedostaju nova znanja i ideje, a za to je ključno umrežavanje i razmena iskustva sa kolegama iz drugih gradova, iz regiona i iz Evrope. Ono što bi takođe značajno pomoglo su i smernice sa nacionalnog nivoa. Mi još nemamo prilagođene priručnike ili uputstva za izradu planova održive urbane mobilnosti koji bi bili prilagođeni lokalnom kontekstu. To je nešto na čemu možemo da radimo u narednom periodu", istakla je.
Kruševac kao predvodnik
Naravno, ima i pozitivnih primera. Kruševac je prvi grad u Srbiji koji je samostalno izradio i usvojio Plan održive urbane mobilnosti. Ovaj grad je 2019. godine nagradila Evropska komisija za najbolje organizovanu Evropsku nedelju mobilnosti, i tom prilikom su prepoznati i pohvaljeni napori i inicijative ovog grada u cilju podsticanja aktivnih vidova kretanja (pešačenje ili bicikliranje).
"Grad Beograd je takođe usvojio Plan za održivu mobilnost još 2020. godine. Oba ova grada su dobila priznanje Eko-opština u kategorija 'održiva urbana mobilnost'. Pored njih, nagrađeni su i Pirot i Bajina Bašta. Sve ove jedinice lokalne samouprave se u uslovima ograničenih kapaciteta trude da unaprede uslove za kretanje pešaka i biciklista, što je u osnovi bavljenja održivom urbanom mobilnošću", dodala je Danilovićeva.
"Reciklica fest"
Od mnogih gradova koji će obeležiti Evropsku nedelju mobilnosti, Kragujevac se ističe bogatim programom. Od 19. do 22. septembra biće održane različite aktivnosti počevši od izložbe "Reciklica fest", koja objedinjuje biciklizam (restauracija i kastomizacija bicikala), cirkularnu ekonomiju i zaštitu životne sredine.
Izložba ima i takmičarski karakter, pa se nakon proglašenja pobednika i dodele nagrada planira i svečani defile kroz grad. Posetioce u okviru "Reciklica festa" očekuju i različite radionice iz tematskih oblasti, kao i "drive in" bioskop i pozorište - ali samo za bicikliste.
Organizovaće se i trka bicikala "Reciklica champ races".
"Kako je fokus na pristupačnosti, organizovaćemo i 'taktilnu izložbu' koja će pokušati da skrene pažnju na osobe sa senzornim invaliditetom, na slepe i slabovide sugrađane. Od početka septembra, pa zaključno sa danom u kome se završava nedelja mobilnosti, sprovodimo online i terensku anketu o mišljenju i iskustvu građana o funkcionisanju saobraćaja i urbanoj mobilnosti u gradu, čiji će rezultati biti prezentovani na samom kraju manifestacije. Anketa ima za cilj bolje razumevanje aspekata mobilnosti koji su građanima važni, kao i merenje stepena njihovog zadovoljstva trenutnim stanjem saobraćaja u gradu. Nadamo se da će rezultati pomoći da se identifikuju glavni problemi i mogućnosti unapređenja kvaliteta kretanja u gradu, za sve građane", objasnio je za EUpravo zato Ivan Radulović, glavni urbanista Grada Kragujevca.
Održavanje Evropske nedelje mobilnosti, kako je istakao, pratiće i predstavnici UN Habitat, s obzirom da je Kragujevac nacionalni predstavnik u ovom međunarodnom projektu za jačanje održive urbane mobilnosti, a najvažniji rezultat treba da bude Plan održive urbane mobilnosti grada.
Kako napominje Radulović, Kragujevac ima Lokalni akcioni plan za unapređenje elektromobilnosti grada. Rađena je i studija zelene tranzicije javnog prevoza, sa smernicama i ključnim elementima za razvoj strategije održive mobilnosti grada kako bi se prešlo sa konvencionalnog ka zelenom saobraćaju što je deo evropskog projekta Horizon.
"Sve ovo treba da bude sublimirano, zajedno sa ostalim aktuelnim strateškim, studijskim i razvojnim dokumentima iz oblasti saobraćaja, u Plan održive urbane mobilnosti, kao krovni instrument javnih politika iz ove oblasti. U toku je i EU Interreg projekat vezan za zajedničku/deljenu mobilnost (shared mobility), što podrazumeva korišćenje električnih tj. ekoloških vozila, e-bicikle, e-trotinete i e-automobile. Takođe, postoji i EU Interreg projekat sa temom 'siromaštva mobilnosti' , sa ciljem da skrene pažnju na dostupnost kretanja za sve kategorije stanovništva, a posebno za tzv. ranjive grupe", poručio je Radulović za EUpravo zato.
A kako je u regionu?
Evropsku nedelju mobilnosti će ove godine obeležiti 1479 gradova u 41 zemlji.
U BiH učestvuje 6 gradova i opština: Banjaluka, Bijenina, Kozarska Dubica, Mostar, Sarajevo i Zavidovići. U Hrvatskoj je, za sada, prijavljen samo Zagreb, stoji na sajtu "European Mobility Week".
Kako saznajemo iz Gradske službe za održivi razvoj, Grad Sarajevo tradicionalno obeležava ovu manifestaciju zajedno sa svim relevantnim učesnicima iz oblasti urbane mobilnosti.
Među aktivnostima koje se pominju su: javni poziv za subvencionisanje popravke/servisa bicikala, javni poziv za subvencionisanje kupovine električnih i sportsko-rekreativnih bicikala, okrugli sto na temu urbane mobilnosti, donacija automobila prilagođenog za decu s poteškoćama u razvoju JP "Olimpijski bazen Otoka", kako bi mališani, u sklopu propisane terapije, mogli da odu na bazen, pokretanje sistema javnih električnih bicikala u saradnji s kompanijom "BinBin"....
Biciklom na posao
Mirela Bilić, iz pomenute Gradske službe, za EUpravo zato je rekla da se institucije, organizacije i druge ustanove pozivaju da učestvuju u Bike-to-work danu i simbolično nagrade svoje zaposlene.
"Kada je reč o ovogodišnjoj temi Mobilnost za sve, trajne mere za sada neće biti implementirane, ali je nabavljeno i prilagođeno vozilo, sa 7 sedišta, za osobe s poteškoćama u razvoju koje će služiti za prevoz dece na Olimpijski bazen Otoka na terapije", napominje Bilić.
Pored tramvaja na električni pogon, u Sarajevu su nabavljeni i trolejbusi i autobusi. S obzirom na to da se radi o izmeni čitavog sistema javnog prevoza, što iziskuje velika finansijska sredstva, proces se odvija etapno.
"Trenutno je u upotrebi dosta autobusa/minibuseva na fosilna goriva, ali je, prema SUMP-u i Strategiji razvoja, u planu prelazak kompletnog sistema javnog prevoza na električni pogon. Realno je očekivati da se to neće desiti u narednih 3–5 godina, ali značajan deo javnog prevoza već sada funkcioniše na električni pogon. Takođe, postoje i taksi-operateri koji koriste električna vozila, iako se radi o privatnim kompanijama", objasnila je Bilić za naš portal.
"Presedan ne samo za Banjaluku već i ceo region"
Banjaluka već godinama radi na postavljanju i širenju biciklističke infrastrukture, a postoje planovi i da se postavljaju punktovi za punjenje električnih bicikala.
Kako stoji na sajtu European Mobility Week, trotoari širom grada su sniženi kako bi se olakšalo kretanje osoba sa invaliditetom, a u toku je postavljanje i rampi za kolica.
Kako iz Gradske uprave Banjaluke nismo dobili odgovore, obratili smo se organizaciji Centar za životnu sredinu koja se, između ostalog, bavi i razvojem mobilnosti u tom gradu.
Oni će Evropsku sedmicu mobilnosti obeležiti tradicionalnom banjalučkom biciklijadom "Dva su točka dovoljna".
"Bilo je i drugih ideja za dodatne sadržaje, koje inače i organizujemo, kao što su izložbe, javne akcije, radionice, okrugli stolovi i slično, ali smo usled nedostatka kapaciteta i drugih dodatnih aktivnosti oko kojih smo angažovani, odlučili da ovu godinu obeležimo samo biciklijadom. U pitanju je 24. po redu godišnja biciklijada koju organizujemo od samog početka kampanje Evropska sedmica mobilnosti od 2002. godine, povodom Svetskog dana bez automobila – 22. 9", napomenuo je Dragan Kabić iz Centra.
Prema njegovim rečima, saobraćaj u ovom gradu već 20 godina beleži negativne trendove, mada se ne mogu ignorisati i određeni pomaci.
"Javni prevoz koji zapravo nije javni već privatizovan, od strane Gradske uprave ugovorno je sastavljen od tri privatna preduzeća koja sprovode ovu uslugu i još dva koja su podugovorena od strane prvih. Ne postoji logistička, fizička niti monetarna integracija ova tri operatera, osim kod jedinstvene mesečne karte koja je skuplja (71,00 KM) od pojedinačnih mesečnih karata za jednu grupu linija (57,00 KM). Kod pojedinačnih karata ne postoje vremenske, već samo one za jedan smer kretanja, a one važe samo za grupu linija jednog operatera i među najskupljim su u regionu (2,3 KM).
Iako su u međuvremenu urađeni određeni solidni koraci i pomaci, kao što je uvođenje 'sharing' sistema bicikala i e-trotineta, te nova biciklistička infrastruktura - npr. 2018. ukupna biciklistička infrastruktura, uključujući staze i trake, iznosila je 24km, a trenutno imamo 34km - ti koraci su i dalje spori i sa određenim greškama, što je nedovoljno zbog saobraćajnih gužvi koji su posledica višedecenijskih neodgovornih politika i struke zarobljene u sedamdesetim godinama prošlog veka.
Da ne bude samo kritika, ovde bih se osvrnuo i na jedan presedan koji je urađen na 'glavnoj' gradskoj saobraćajnici, u ulici Kralja Petra I Karađorđevića. Ova ulica je prilikom rekonstrukcije i prilagođavanja u jednosmerni režim za motorni saobraćaj, od četiri kolovozne trake (po dve u svakom smeru), pretvorena u ulicu sa biciklističkim trakama sa obe strane (odvojene elastičnim stubićima), dve trake za putničke automobile i žutu traku za javni prevoz. Napominjem da je u pitanju presedan značajan ne samo za Banjaluku, već i za širi region.
(EUpravo zato)
