Sada su naučnici uspeli da zavire dublje u taj svet.
Istraživači iz Laboratorije za medicinske nauke MRC (LMS), Imperijal koledža u Londonu i UCL-a napravili su detaljnu mapu ćelija u tumora dojke i otkrili nešto važno za razumevanje povratka bolesti: unutar istog tumora postoje različita "naselja" ćelija raka.
U nekima od njih se te ćelije ubrzano dele i rastu, dok u drugima ostaju gotovo potpuno mirne. Upravo ove uspavane ćelije predstavljaju jedan od najavećih izazova u lečenju raka.
U čemu je problem?
Većina hemoterapija deluje tako što napada ćelije koje se aktivno dele. To je jedan od razloga zbog kog su brzorastuće ćelije raka osetljive na lečenje. Ali šta se dešava sa ćelijom koja prestane da se deli? Istina je da one mogu da postanu gotovo nevidljiva za terapiju.
Takve ćelije, poznate kao mirne ili uspavane ćelije raka, preživljavaju period u kom se veći deo tumora uništava. Ukoliko se uslovi kasnije promene, ponovo se aktiviraju i počinju da se dele.
"Uspavane ćelije raka su veoma opasne", kaže dr Aleksis Bar, kovodeći autor studije i rukovodilac grupe za kontrolu ćelijskog ciklusa na LMS-u. "One se sakrivaju od hemoterapije, ostaju u uspavanom stanju, a zatim se ponovo aktiviraju."
Mapa nevidljivog sveta
Da bi otkrili gde se takve ćelije nalaze i šta ih okružuje, istraživači su kombinovali dve moćne tehnologije.
Jedna je sekvenciranje RNК pojedinačnih ćelija, koje omogućava naučnicima da vide koji su geni aktivni u svakoj pojedinačnoj ćeliji. Druga je prostorna transkriptomika, koja je upotpunila ono što prva tehnika nije mogla da otkrije: gde se ćelija nalazi unutar tumora i ko joj je sused.
Rezultat je ćelijska karta tumora, na kojoj su se pojavile zone koje su privukle pažnju istraživača. Grupe uspavanih ćelija raka su se nalazile u specifičnom mikrookruženju, ispunjenom imunim ćelijama i ćelijama vezivnog tkiva.
Još zanimljivije, slične populacije ćelija otkrivene su i u agresivnim oblicima raka dojke i u sporije rastućim tipovima. Totalno neočekivano otkriće.
Mirovanje se dugo povezivalo sa sporije rastućim tumorima. Novi rezultati, međutim, sugerišu da sposobnost ćelija raka da pređu u "režim čekanja" jeste rasprostranjenija nego što se ranije mislilo.
Uspavane ćelije često su bile smeštene i u blizini CXCL10-pozitivnih makrofaga i miofibroblasta povezanih sa rakom, ćelija koje su deo složenog tumorskog mikrookruženja. Istraživači sumnjaju da ovo okruženje funkcioniše kao neka vrsta skloništa.
"Ćelije raka su zapravo inkapsulirane unutar ovih oblasti makrofaga i fibroblasta za koje mislimo da deluju kao štitovi za uspavane ćelije raka", kaže dr Marija Sekrejer, čiji je tim sa UCL-a učestvovao u analizi. Ali ovde se postavlja jedno važno pitanje.
Da li okolne ćelije teraju ćelije raka da miruju ili same uspavane ćelije raka menjaju svoje okruženje kako bi stvorile zaštitu? Naučnici nemaju konačan odgovor, vrlo je moguće da dolazi i do jednog i do drugog.
Ne postoji jedno bojno polje
Ovo otkriće menja i način na koji naučnici razmišljaju o lečenju. Ako se unutar jednog tumora nalaze različite populacije ćelija koje se ponašaju na potpuno različite načine, onda jedan lek možda nije dovoljan za uspešno lečenje.
Jedan deo tumora je ispunjen ćelijama koje se brzo dele i koje su osetljive na hemoterapiju. Nekoliko milimetara dalje postoji potpuno drugačije okruženje, uspavane ćelije okružene makrofagima i fibroblastima, koje čekaju svoj trenutak.
U tim uspavanim nišama istraživači su takođe otkrili pojačanu aktivnost sistema komplementa, dela imunog sistema. To otvara mogućnost da upravo ti delovi jednog dana postanu meta terapije, mada je potrebno još mnogo istraživanja kako bi se utvrdilo da li bi takav pristup zaista bio koristan kod pacijenata.
Buduće terapije zato možda neće pokušavati da "ubiju tumor" jednim udarcem.
Umesto toga, mogle bi da napadaju njegove različite delove na različite načine: jednim lekom brzorastuće ćelije, drugim uspavane ćelije, a trećim njihovo zaštitno mikrookruženje.
(EUpravo zato/Science daily)
