Udarac u glavu ne mora uvek da bude praćen ranom, krvarenjem ili gubitkom svesti da bi ostavio posledice. Ponekad se osoba nakon pada, sportske povrede ili saobraćajne nesreće oseća sasvim dobro, da bi se nekoliko sati kasnije pojavili glavobolja, vrtoglavica, mučnina ili problemi sa koncentracijom.
Upravo zbog toga potres mozga ne bi trebao da se posmatra kao običan udarac koji će proći sam od sebe. Reč je o obliku traumatske povrede mozga koji može privremeno da poremeti njegov normalan rad.
"Potres mozga je vrsta blage traumatske povrede mozga, mada u tome zapravo nema ničeg blagog. Tako samo klasifikujemo različite vrste traumatskih povreda mozga", objašnjava dr Baibing Čen, neurolog zdravstvenog sistema Henri Ford u Detroitu, u razgovoru za Američko lekarsko udruženje (AMA).
Šta se događa u mozgu nakon udarca?
Potres mozga nastaje kada se mozak naglo pomeri unutar lobanje usled udarca ili drugog traumatskog događaja. Do povrede dolazi i prilikom snažnog ubrzanja ili usporavanja tela, čak i kada ne dođe do udarca u predmet.
"To naglo pomeranje remeti ćelijske membrane i izaziva promene u neurohemikalijama i neurotransmiterima u mozgu, što dovodi do privremene energetske krize", objašnjava dr Čen.
Drugim rečima, problem nije nužno u vidljivom oštećenju moždanog tkiva, već u poremećaju načina na koji moždane ćelije funkcionišu i međusobno komuniciraju. Zbog toga se potres mozga ne otkriva uvek snimanjem.
Jedna od najčešćih zabluda je da osoba nema potres mozga ako su rezultati skenera ili magnetne rezonance uredni. Dr Čen objašnjava da se potres mozga najčešće ne manifestuje kao strukturna promena koja je vidljiva na snimku.
"Potres mozga nije strukturalna promena. U najvećem broju slučajeva snimak je potpuno uredan i nećete videti ništa", otkriva neurolog.
Promene koje nastaju na molekularnom nivou i poremećaji u ravnoteži neurotransmitera ne uočavaju se standardnim metodama snimanja. Zbog čega se dijagnoza zasniva na podacima o povredi, razgovoru sa pacijentom, neurološkom pregledu i simptomima. Glavobolja koja ne prolazi, vrtoglavica, osetljivost na svetlost, problemi sa pamćenjem i koncentracijom ukazuju na potres mozga čak i kada je CT nalaz uredan.
Gubitak svesti nije neophodan
Osoba može da ima potres mozga, a da nijednog trenutka ne izgubi svest.
"Jedan od mitova je da morate da izgubite svest da biste imali potres mozga. To nije tačno. Zapravo, u većini slučajeva do gubitka svesti uopšte ne dolazi", ističe dr Čen.
Među najčešćim simptomima su glavobolja, vrtoglavica, mučnina, problemi sa ravnotežom i osećaj zbunjenosti. Neki ljudi, takođe, ne mogu jasno da se sete šta se dogodilo neposredno pre ili nakon povrede.
Javljaju se i usporeno razmišljanje, slabija koncentracija, poteškoće sa pamćenjem, razdražljivost, promene raspoloženja, pa čak i agresivnije ponašanje. Poremećaji spavanja su takođe mogući.
Kod beba i male dece simptomi su manje očigledni. Roditelji bi trebalo da obrate pažnju na promene u ponašanju, kako dete jede, da li povraća i ima neuobičajene promene u obrascu spavanja.
"Kod beba je veoma važno da se isprate promene u ponašanju", upozorava dr Čen.
Kada udarac u glavu zahteva hitnu procenu?
Iako većina potresa prolazi bez ozbiljnijih komplikacija, određeni simptomi mogu da ukažu na težu povredu i potrebu za hitnom medicinskom procenom.
Posebno su zabrinjavajući: ponavljano povraćanje, jaka ili sve intenzivnija glavobolja, izražena zbunjenost ili pogoršanje stanja svesti, slabost ili utrnulost jedne strane tela, nejednake zenice, epileptični napadi, gubitak svesti.
Dr Čen posebno upozorava na retku, ali potencijalno smrtonosnu komplikaciju, epiduralni hematom, odnosno nakupljanje krvi između tvrde moždane opne i lobanje.
"Ono što se ponekad događa jeste takozvani lucidni interval. Osoba izgubi svest, zatim se probudi i deluje kao da je sve u redu. Međutim, kako se krv nakuplja i hematom širi, dolazi do pritiska na mozak, osoba ponovo postaje pospana i dolazi do gubitka svesti", objašnjava neurolog.
Zbog toga je nakon gubitka svesti neophodno da se osobi ukaže hitna medicinska pomoć, čak i ako se osoba ubrzo probudi i oseća se bolje.
San je važan za oporavak
Još jedna rasprostranjena zabluda je da osoba koja je zadobila potres mozga ne sme da zaspi.
Prema rečima dr Čena, san je važan deo oporavka i nema potrebe automatski pacijenta sprečavati da zaspi. Ipak, ako je došlo do gubitka svesti ili postoji sumnja na ozbiljniju povredu, neophodna je prethodna medicinska procena i praćenje prema uputstvima lekara.
"San je veoma važan za svaki potres mozga, jer je to vreme tokom kog mozak može da se oporavlja", ističe neurolog.
Kod većine ljudi simptomi traju između dve i četiri nedelje. Ipak, kod pojedinaca mogu da traju i mesecima, što zahteva dodatnu procenu i praćenje.
Takođe, kod dela pacijenata razvija se postkomocioni sindrom, koji uključuje dugotrajne glavobolje, probleme sa pamćenjem, promene raspoloženja, osetljivost na svetlost i zvuk i poremećaje ravnoteže.
Posebnu pažnju stručnjaci posvećuju ponavljanim povredama mozga. Istraživanja ukazuju da se sa većim brojem potresa mozga povećava rizik od dugoročnih problema sa zdravljem mozga, uključujući hroničnu traumatsku encefalopatiju (CTE).
"Jedan potres mozga ne znači automatski da će se razviti dugoročni problemi, ali nijedan potres mozga nije potpuno bezazlen. Svaka povreda predstavlja opterećenje za mozak, a rizik postaje značajniji kada se povrede ponavljaju, naročito pre potpunog oporavka", upozorava dr Čen.
Prevencija podrazumeva korišćenje zaštitnih kaciga, sigurnosnih pojaseva u automobilu i smanjenje rizika od padova. Kod starijih osoba važni su i vežbe snage i ravnoteže, koje doprinose stabilnosti i smanjuju verovatnoću povrede. Najvažnije je, međutim, ne potcenjivati udarac u glavu samo zato što nije bilo krvi ili gubitka svesti.
(EUpravo zato)
