Energija vetra je opisana kao stub temeljac napuštanja fosilnih goriva, ali novo istraživanje pokazuje da rotirajuće vetroturbine svake godine ubijaju "zapanjujuće veliki broj" slepih miševa.
Prema do sada najopsežnijoj studiji, u postrojenjima za proizvodnju energije vetra širom Sjedinjenih Američkih Država, između 1981. i 2024. godine stradalo je 18,7 miliona slepih miševa, u okviru 28 različitih vrsta.
Studija, objavljena u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences", pokazala je da je pre dve decenije godišnje stradalo 100.000 slepih miševa. Međutim, do 2021. godine, usled naglog razvoja energije vetra, taj broj porastao je na 1,5 miliona godišnje.
Zašto je broj stradalih slepih miševa godinama bio potcenjen?
Veliki broj slepih miševa se sudara sa turbinama, ali naučnici još nisu sigurni zašto do toga dolazi. Prema jednoj teoriji, privlači ih zvuk okretanja turbina, a možda i ove konstrukcije pogrešno prepoznaju kao drveće.
Istraživači smatraju da slepi miševi možda teško uočavaju lopatice turbina ili da ih "nešto drugo privlači ka njima".
Većina studija o stradanju ovih životinja se zasniva na pretragama koje sprovode sami operateri vetroparkova. Međutim, naučnici strahuju da takvi podaci ne pružaju potpunu sliku, jer se metode pretrage mogu razlikovati od jednog vetroparka do drugog, što ostavlja prostor za potcenjivanje broja uginulih jedinki.
Zbog toga su autori studije razvili statistički pristup kojim su uzeli u obzir podatke koji nedostaju i procenili koliko je slepih miševa svake vrste moglo da strada širom zemlje, uključujući i vetroparkove u kojima nije sprovođeno praćenje.
"Uprkos primeni savremenih statističkih metoda, stanje dostupnih podataka je ostalo ograničavajući faktor u našoj analizi", navodi se u studiji.
Kako se može smanjiti stradanje slepih miševa?
Studija ukazuje da bi promena lokacija na kojima se grade vetroparkovi mogla da smanji rizik od stradanja životinja.
Na primer, u vetroparkovima u blizini reka je zabeležen veći broj stradalih jedinki, jer se mnoge vrste oslanjaju na njih kao izvore hrane i vode, ali i kao orijentire tokom kretanja.
Uticaj su imale i karakteristike samih vetroturbina. Posebno su opasne one kod kojih je malo rastojanje između lopatica i tla.
Druga studija, objavljena ovog meseca u časopisu "Applied Ecology", bavila se istraživanjem 141 vetroparka u Evropi, gde su vrste slepih miševa zaštićene Direktivom EU o staništima.
Kako je uočeno, ako se izbegava rad turbina u periodu kada su lokalni uslovi "posebno povoljni" za let slepih miševa, njihov mortalitet može da se smanji za više od 80 odsto.
Neke zemlje, poput Nemačke, uvele su obavezne mere za ublažavanje ovog problema još 2010. godine. Pod tim se obično podrazumeva procena rizika u fazi izbora lokacije, kao i ograničenja rada turbina. To, na primer, uključuje zaustavljanje rotora tokom perioda povećanog rizika, poput sezona migracija, ili u vremenskim uslovima u kojima su slepi miševi najaktivniji.
Međutim, ova strategija nije smanjila stradanje ptica selica, koje takođe postaju česte žrtve vetroturbina.
(EUpravo zato/Euronews)
