Iako su geopolitičke krize i njima izazvani ekonomski potresi prethodnih decenija izazivali i veći broj selidbi radnika u druge zemlje radi pronalaženja posla, to se sa novim trendovima nešto promenilo.
Pa ipak, istraživanja pokazuju da mnogi radnici i dalje sanjaju o poslu u inostranstvu radi, pri čemu 23% profesionalaca aktivno traži poslove u drugim zemljama, a 63% izražava opštu spremnost da to učini.
Što se tiče Srba, samo 11% njih aktivno traži posao u inostranstvu, pokazuje novi izveštaj koji su objavili Boston Consulting Group (BCG), The Network i The Stepstone Group.
Prema anketi, koja je ponovljena 2023. godine nakon 2018. i 2020, najpopularnije destinacije globalno za tražioce posla su Australija, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka, dok su najpopularniji gradovi Amsterdam, Dubai, Abu Dabi i Njujork, uz London.
Srbija je rangirana kao 106. poželjna destinacija za rad u inostranstvu. To je napredak u odnosu na 108. mesto iz 2018. i pad u odnosu na 95. mesto iz 2020. godine.
S druge strane, trend traženja posla u inostranstvu što se Srba tiče, ide drugom putanjom.
Dok je 20 odsto Srba aktivno tražilo posao u inostranstvu 2018. godine, taj broj je smanjen na 15 posto 2020. i dalje opao na 11% u 2023. godini.
Za razliku od međunarodnih trendova, broj Srba koji bi prihvatili posao na daljinu za stranog poslodavca ostao je na 70% što je više od globalnog proseka od 66%, ali je nešto smanjen sa 73% iz 2020. godine. Globalno, ovaj broj je porastao sa 57% u 2020. godini.
Fnansijski i ekonomski razlozi navedeni su kao glavni pokretači za Srbe da razmotre rad u inostranstvu. 83% Srba (64% globalno) navelo je ovo kao glavni razlog.
Drugi razlog zbog koga bi potražili posao u inostranstvu je bolji kvalitet života, zbog čega bi 70% Srba (55% globalno) otišlo u inostranstvo da radi.
Zdravstvene i socijalne usluge su razlog zbog koga bi znatno veći procenat Srba (53%) u odnosu na međunarodni prosek (35%) napustilo svoju zemlju.
"Generalno, možemo reći da kada ljudi traže posao u inostranstvu, svoju odluku donose ne na osnovu imidža zemlje, već na osnovu dostupnih radnih prilika, preporuka poznanika i znanja jezika", kaže Melanie Seier Larsen, generalna direktorka i partner u BCG-u.
Ona je dodala da su mladi ljudi i ljudi iz zemalja sa brzim rastom populacije i oni najmobilniji. Takođe, zemlje engleskog govornog područja sa snažnim ekonomijama predvode listu najpoželjnijih destinacija.
U Srbiji, ljudi koji rade u oblastima povezanim sa klimom i održivošću su najvoljniji (29%) da rade u inostranstvu, nakon njih slijede oni u IT sektoru, kao što su naučnici za podatke i za AI, sa 22%.
Sledeći su oni koji rade u socijalnoj zaštiti i socijalnim uslugama, sa 19%.
Omiljene zemlje u kojima bi Srbi najradije otišli radi posla su očekivano Austrijia, Nemačka i Švajcarska, ali među top 10 destinacija su takođe SAD, Italija, Španija, Slovenija, Švedska, Norveška i Kanada.
Više od globalnog trenda, 36% Srba bi radilo u inostranstvu na duži period, što znači na neodređeno vreme, u poređenju sa samo 29% na globalnom nivou.
Istraživanje je ispitivalo i razloge koji radnike zadržavaju i vežu za svoje matične zemlje.
I srpski (47%) i globalni ispitanici (54%) naveli su kao glavni razlog to što ne bi mogli povesti svoje članove porodice ili partnere sa sobom.
Takođe, i globalni ispitanici i Srbi (33% oboje) naveli su jake veze sa svojom matičnom zemljom kao razlog za neodlazak. Pored toga, Srbi (26%) su takođe znatno naveli izazove u dobijanju radne dozvole i viznog procesa za boravak u odnosu na globalni prosek (16%).
Zemlje iz kojih bi radnici došli u Srbiju na rad su u najvećem procentu Slovenija, Bosna i Hercegovina i Austrija. Najčešće navedeni razlozi za preseljenje u Srbiju bili su gostoljubiva kultura i porodično orijentisano okruženje.
Izveštaj se zasniva na odgovorima više od 150.000 radnika iz 188 zemalja.
(M.A./EUpravo zato/eKapija)
