Zaposleni u Evropskoj uniji su prošle godine radili u proseku 36 sati nedeljno, što predstavlja pad u odnosu na 2014. godinu kada je prosečna radna nedelja iznosila 37 sati, objavio je danas Evrostat.
Srbija se prema ovoj statistici sa 41,3 radna sata nedeljno u 2024. nalazi znatno iznad proseka Evropske unije.
Podaci se odnose na radne sate osoba starosti od 20 do 64 godine na njihovom glavnom poslu, kako u punom, tako i u skraćenom radnom vremenu.
Među članicama Evropske unije, najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj 39,8 sati, Bugarskoj 39 sati, Poljskoj 38,9 sati i Rumuniji 38,8 odsto.
Nasuprot tome, najkraće su radili zaposleni u Holandiji, prosečno 32,1 sat nedeljno, a slede Danska, Nemačka i Austrija sa po 33,9 sati.
Prema granama delatnosti, najduže su radili zaposleni u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, sa prosečno 41,2 sata nedeljno.
Slede radnici u sektoru rudarstva i vađenja ruda 38,8 sati i zaposleni u građevinarstvu 38,7 sati.
Najkraće radne nedelje zabeležene su u delatnostima vezanim za održavanje domaćinstva 26,7 sati nedeljno, kao i u obrazovanju 31,9 sati i kategoriji umetnost, zabava i rekreacija 32,9 sati, navodi se na veb stranici Evrostata.
Kako je bilo 2023.?
Podsetimo, godinu ranije, stvarni broj radnih sati tokom sedmice za građane Evropske unije koji su starosti između 20 i 64 godine života, na njihovom glavnom poslu u proseku je iznosio 36,1 sat. Dakle, nešto više nego u 2024. godini.
Najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj (39,8 sati), Rumuniji (39,5), Poljskoj (39,3) i Bugarskoj (39,0), slično kao i u 2024. godini.
Nasuprot tome, Holandija je imala najkraću radnu nedelju (32,2 sata), a slede Austrija (33,6) i Nemačka (34,0), takođe slično kao i 2024. godine.
Ono što se promenilo jeste da se u Srbiji u 2024. godini nešto kraće radilo jer je Eurostat zabeležio da nam je 2023. godine radna nedelja bila dugačka 41,7 sati, za razliku od prošlogodišnjeg proseka od 41,3 sata.
(EUpravo zato/Eurostat)
