U 2023. godini, stvarni broj radnih sati tokom sedmice za građane Evropske unije koji su starosti između 20 i 64 godine života, na njihovom glavnom poslu u proseku je iznosio 36,1 sat, objavio je Evrostat.
Detaljniji pogled na zemlje EU otkriva značajne razlike. Najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj (39,8 sati), Rumuniji (39,5), Poljskoj (39,3) i Bugarskoj (39,0).
Nasuprot tome, Holandija je imala najkraću radnu nedelju (32,2 sata), a slede Austrija (33,6) i Nemačka (34,0).
Privredne delatnosti sa najdužom radnom nedeljom, u EU, 2023. godine su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (41,5 realnih radnih sati), vađenje ruda i kamena (39,1) i građevinarstvo (38,9), dok su najkraće radne nedelje zabeležene u delatnostima domaćinstava kao poslodavaca (26,7 sati), obrazovanje (31,9) i umetnost, zabava i rekreacija (33,0), navodi se u saopštenju.
Kada je u pitanju naš region i naša zemlja, u Srbiji se, prema tim podacima, radi 41,7 "stvarnih radnih sati" nedeljno, što je više od evropskog proseka. U Hrvatskoj se radi nešto kraće, 38,1 sat. U Bosni i Hercegovini 41,4 sata (više nego u Srbiji), dok je Sloveniji prosek 38,1 sat. Za Crnu Goru i Albaniju nema podataka, međutim, kako piše albanski Euronews, izveštaj Evropske komisije o uslovima rada otkrio je da albanski radnici imaju najduže radno vreme u Evropi, sa do 50 sati rada nedeljno.
"Stvarni radni sati" predstavljaju broj sati stvarno iskorišćenih na nedeljnom nivou na glavnom poslu tokom jedne sedmice, odnosno broj sati provedenih u radnim aktivnostima, uključujući neplaćeni prekovremeni rad.
Primera radi, odsustvo sa posla zbog bolovanja, praznika i vreme provedeno u saobraćaju dok se dolazi ili odlazi sa posla se računaju se kao nula stvarnih radnih sati.
8,4 odsto Srba radi više od 49 sati nedeljno
Agencija za statistiku Evropske unije početkom maja objavila je i statističke podatke o zemljama u kojima se radi takozvano produženo radno vreme, a srpski radnici su iznad proseka Evropske unije na toj neslavnoj listi.
U 2023. godini ukupno 7,1 odsto zaposlenih ljudi u EU radilo je produženo radno vreme na svom glavnom poslu.
Produženo radno vreme ili prekovremeni rad odnosi se na one radnike koji obično provode 49 sati ili više nedeljno na poslu.
Među zemljama EU, Grčka je imala najveći udeo radnika s prekovremenim radom (11,6 posto), a slede Kipar (10,4 posto) i Francuska (10,1 posto).
S druge strane, najniže stope zabeležene su u Bugarskoj (0,4 posto), Litvaniji i Letoniji (po 1,1 posto). Hrvatska je po udelu zaposlenih s prekovremenim radom od 3,8 posto ispod proseka Evropske unije.
Kada su u pitanju zemlje koje nisu u EU, poput Srbije, produženo radno vreme, odnosno nedeljno više od 49 sati radilo je 8,4 odsto svih zaposlenih. U BiH je taj procenat 7,2 odsto. Za Crnu Goru i Albaniju nema podataka na sajtu Eurostat-a.ć
(JA/Eupravo zato)
