Nemci moraju da rade duže i kasnije da se penzionišu da bi povećali ekonomski rast, rekli su čelnici udruženja poslodavaca u Nemačkoj, BDA, i Dojče banka.
Dugoročni potencijal rasta privrede Nemačke opao je sa 2,5 odsto 1970. na samo 0,5 odsto koliko je danas, pokazuju podaci Nemačkog saveta ekonomskih eksperata.
Povrh toga, energetska kriza u poslednje dve godine pogoršala je situaciju u privredi koja je posebno teška u proizvodnji, što je dovelo do nepovoljnih očekivanja rasta za 2024.
Prema novim brojkama koje je MMF objavio u utorak (16. mart), Nemačka ima najgore rezultate od svih velikih globalnih ekonomija – sa ekonomskim rastom koji se procenjuje na 0,2 odsto projektovanih u ovoj godini.
Ovo je, rekao je šef udruženja poslodavaca u Nemačkoj BDA Rainer Dulger, takođe zbog promene načina razmišljanja u radnoj snazi.
"Očigledno je koncept ravnoteže između posla i privatnog života nekako preterao. Barem je to moj utisak", rekao je Dulger na događaju koji je organizovala liberalna stranka FDP.
Ekonomski zaokret
Dok je broj zaposlenih porastao sa nešto ispod 40 miliona 1990-ih na 45,9 miliona u 2023. – što trenutna koaliciona vlada hvali kao "rekordnu zaposlenost" – ukupan broj radnih sati ostao je isti, zbog skraćenog radnog vremena , rekao je Dulger.
"Uvek sam uživao u radu. I voleo bih da vidim više mladih ljudi u ovoj zemlji kako ustaju ujutro i zaista uživaju u onome što rade. Rad mora više da ceni država, ali i društvo ", nastavio je Dulger pozivajući na "više poštovanja prema radu i onima koji ga stvaraju".
Iako je nemačka vlada nedavno usvojila reformu za povećanje radne snage putem migracija, "to samo po sebi neće biti dovoljno" da se suprotstavi trenutnom nedostatku radne snage, kao i sve većem broju radnika koji će se penzionisati u narednih nekoliko godina, rekao je Dulger.
"Ekonomski zaokret" koji je prethodno proglasio nemački ministar finansija Kristijan Lindner (FDP/Renev), "dakle, znači i povećanje broja radnih sati ljudi koji već rade ovde", rekao je Dulger.
Strani investitori traže veću posvećenost, kaže šef Dojče banke
Dulgerove stavove je ponovio Kristijan Šiving, generalni direktor najveće nemačke Dojče banke, koji je rekao da su strani investitori spremni da ulažu u Nemačku, ali samo ako vide visoku motivaciju među radnicima.
"Mogu vam reći da su me više puta na putovanjima pitali šta se dešava sa nama Nemcima i šta se desilo sa kreativnom i inovativnom snagomkoja nas karakteriše decenijama", rekao je Šiving na konferenciji.
Kritikujući predloge, između ostalih, najvećeg nemačkog sindikata IG Metall, za uvođenje četvorodnevne radne nedelje u određenim sektorima, Šiving je citirao podatke OECD-a koji pokazuju da prosečan radnik u Nemačkoj trenutno radi 25,8 sati nedeljno – najniže od svih zemalja OECD-a.
Strani investitori "pre svega žele da ulažu u Evropu i Nemačku. Ali upitna im je sposobnost i motivacija", dodao je Šivanje.
"Posledica je za mene sasvim očigledna: moramo da radimo više, svakako drugačije, ali i više. Moramo da shvatimo da moramo da zaradimo svoj prosperitet pre nego što ga podelimo", zaključio je on.
Mišljenja koja su dva poslovna lidera iznela u utorak su u skladu sa stavom lidera stranke FDP Lindnera, koji je nedavno plasirao ideju o oslobađanju plaćenog prekovremenog rada od poreza kako bi motivisao zaposlene da rade prekovremeno.
"Ako želite da budete u vrhu po životnom standardu, ako želite da budete u vrhu po pitanju socijalne sigurnosti i ako želite da predstavljate vrhunske ekološke i moralne standarde, morate biti spremni da ponovo pokažete vrhunske performanse", rekao je Lindner na istom događaju.
