Prema poslednjem godišnjem izveštaju Italijanskog nacionalnog instituta za statistiku ISTAT-a, italijanski BDP se vratio na nivoe pre svetske ekonomske krize iz 2007. Međutim, Italija sada beleži porast siromaštva koje pogađa 9,8 odsto njihovog stanovništva – cifra koja je za oko tri odsto veća nego 2014. godine – uz napomenu da je jaz između najbogatijih i najsiromašnijih porodica sve veći.
Porast apsolutnog siromaštva uglavnom je pogodio radno sposobno stanovništvo i njihovu decu, pošto je kupovna moć bruto plata u Italiji naglo opala.
"Uprkos uočenim poboljšanjima na tržištu rada poslednjih godina, Italija i dalje ima veoma visok udeo zaposlenih pojedinaca koji žive u ekonomski ugroženim uslovima. Između 2013. i 2023. kupovna moć bruto plata u Italiji je smanjena za 4,5 odsto, dok je u drugim velikim ekonomijama Evropske unije rasla po stopama u rasponu od 1,1 odsto u Francuskoj do 5,7 odsto u Nemačkoj", navodi se u izveštaju.
Istovremeno, Evropska komisija revidirala je rast italijanskog BDP-a za 2024. na 0,9 odsto, što je rezultat bolji od Nemačke i Francuske, prema ekonomskim prognozama objavljenim u sredu.
Ali italijanski evropski komesar za ekonomiju EU Paolo Đentiloni komentarisao je sada mnogo diskutovanu "superbonus” šemu koja je uvedena pod drugom vladom bivšeg italijanskog premijera Đuzepea Kontea kao deo pomoći zbog epidemije. Superbonus je, inače, šema podrške koja nudi poreske olakšice za kupovinu i renoviranje nekretnina u Italiji.
"Želim da uverim sve da se ne suočavamo sa ’rizikom Grčke‘. Imamo posla sa merom koja je sigurno mogla da ima pozitivne efekte, ali pošto je izmakla kontroli, postala je opasan element i Vlada je u pravu jer želi da se pozabavi time", rekao je on u sredu.
(JA/EUpravo zato/Euractiv)
