Francuski kontrolori leta planiraju da stupe u štrajk danas i u petak, što najavljuje letnju sezonu putovanja punu kašnjenja i poremećaja.
Glavni razlog nezadovoljstva je fragmentisan, preopterećen i hronično nedovoljno kapacitiran sistem kontrole vazdušnog saobraćaja u Evropi.
Dok kontrolori upozoravaju na preopterećenost i sve češće sagorevanje na poslu, avio-kompanije poput Rajanera pozivaju političare da hitno reaguju kako bi letovi mogli da se odvijaju bez zastoja.
"Štrajk će ugroziti celu mrežu"
"Ovaj štrajk će sigurno negativno uticati na avio-mrežu," rekao je Frederik Delo, potpredsednik za Evropu Međunarodne federacije asocijacija kontrolora leta (IFATCA).
Iako francuski sindikati nisu članovi ove organizacije, ona pomno prati situaciju.
"Kad dođe do štrajkova ili sličnih problema, dolazi do talasa zastoja. Kontrolori moraju da zadrže avione blizu aerodroma ili da ih uspore u vazduhu kako ne bi stigli prerano. Tek kada se problem otkloni, saobraćaj se može normalizovati," objašnjava Delo.
Predstojeći štrajk samo je još jedan faktor u nizu koji dodatno ugrožava letnju sezonu, koja je i bez toga već pod pritiskom.
"Svako leto posle kovida bilo je najgore do sada", izjavio je Paul Roter potpredsednik sindikata pilota European Cockpit Association.
Evropski vazdušni prostor sve osetljiviji
"Imamo ograničen vazdušni prostor, ograničen broj pista, a aerodromi imaju sopstvena ograničenja. Bilo kakav poremećaj, jer radimo s minimalnim rezervama, može da poremeti ceo sistem. I to je verovatno ono što nas čeka ovog leta," dodaje Rote, inače kapetan Boinga 737 u luksemburškoj avio-kompaniji Luxair.
Političari su svesni delikatne situacije.
Evropski komesar za saobraćaj Apostolos Cicikostas uputio je u aprilu pismo ministrima saobraćaja.
"Prošle godine kašnjenja u evropskoj avio-mreži bila su najgora u poslednjih 25 godina, a ove godine situacija bi mogla biti još gora. Prošlog leta beležili smo i do 35.000 letova dnevno, a ove godine očekujemo i 38.000", naveo je komesar.
Visoka potražnja dodatno opterećuje službe kontrole leta (ANSP), od kojih mnoge i dalje kubure sa nedostatkom kadrova i kapaciteta.
Komesar je apelovao na vlade da hitno počnu sa zapošljavanjem i obukom dodatnih kontrolora.
Problem bez brzog rešenja
Rešenje, međutim, nije jednostavno.
Obuka novog kontrolora traje najmanje tri godine. Dodatno, licenca za kontrolu važi samo za određeni deo evropskog neba, koje je podeljeno između 40 različitih službi kontrole leta.
Kanadska firma CAE, specijalizovana za obuke, procenjuje da će Evropi biti potrebno čak 27.000 novih kontrolora u narednih deset godina, što je više nego bilo kojoj drugoj regiji na svetu.
Bes aviokompanija i kontraoptužbe
U međuvremenu, aviokompanije su ogorčene.
Rajaner je pokrenuo "Ligu kašnjenja" kojom javno proziva države i njihove ANSP-ove, rangirajući ih po broju izgubljenih minuta za putnike.
"Francuska, Španija, Nemačka, Portugal i Velika Britanija ostaju najgori kada je reč o kašnjenjima, zbog nesposobnosti svojih saobraćajnih ministara da obezbede dovoljno osoblja i efikasno upravljanje", poručili su iz kompanije.
Prema podacima kompanije, francuska kontrola leta odgovorna je za kašnjenja više od 26.000 Rajaner letova u prvoj polovini godine, što je pogodilo čak 4,7 miliona putnika. Slede Španija (16.500 letova) i Nemačka (7.500).
"Još jedan mesec lošeg upravljanja i manjka osoblja, a ni Evropska komisija ni nacionalni ministri nisu preduzeli ništa protiv najgorih pružalaca usluga", izjavio je izvršni direktor Rajanera, Majkl O Leri.
On je ANSP nazvao "zaštićenim državnim monopolima kome nije stalo ni do putnika ni do tačnosti".
Međutim, ni Rajaner nije bez krivice.
Francusko Ministarstvo saobraćaja odgovorilo je u junu da je "kontrola leta tek treći najčešći uzrok kašnjenja u Evropi, a ispred su problemi koje izazivaju same aviokompanije".
Ministarstvo je istaklo da je Rajaner tek na 26. mestu po tačnosti među evropskim avio-prevoznicima, sa svega 69% letova koji stižu na vreme, dok najtačnija kompanija beleži 86%.
Dodali su i da francuske i nemačke kontrole leta funkcionišu u jednom od najopterećenijih i najkompleksnijih vazdušnih prostora na svetu, dodatno zakomplikovanog geopolitičkim tenzijama i vojnim zahtevima.
Da li će ovo leto biti još gore?
Prema podacima Eurocontrola, evropskog tela za upravljanje saobraćajem u vazduhu, još je rano za konačne procene - ali znakovi nisu ohrabrujući. Prošle godine zabeleženo je najviše prosečnih kašnjenja u poslednjih nekoliko decenija - čak 2,13 minuta po letu.
"Mreža je prezasićena", navode iz Eurocontrola.
Povratak saobraćaja na nivo pre pandemije i složene geopolitičke prilike dodatno komplikuju situaciju.
"Još pre eskalacije konflikta na Bliskom istoku, kompleksnost je bila ogromna zbog invazije na Ukrajinu. Neki ANSP-ovi sada imaju i do 40% više letova nego 2019."
Sve veći umor, sve više kašnjenja
Sve to stvara ogroman pritisak na kontrolore, pilote i putnike.
"Zahtevi rastu, a umor pogađa i pilote i kontrolore. Kada ljudi u aprilu, maju i junu rade iscrpljujuće smene, a onda se od njih očekuje da bez pauze izguraju i jul, avgust, septembar i oktobar, a to je ozbiljan alarm", kaže Delo.
Delo radi kao kontrolor već 33 godine i tvrdi da je pitanje sigurnosti sada ozbiljno ugroženo.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
