Čak trećina evropskih reka je prethodne godine prešla visok prag plavljenja. Ove poplave su na različite načine, posredno i neposredno, pogodile oko 1,6 miliona ljudi. Poplave su takođe bile uzrok i velikim ekonomskim gubicima.
Tokom juna 2023. godine i u Srbiji je zbog poplava vanredna situacija proglašena u 52 grada i opštine a za 24 sata evakuisno je 217 osoba. Tada je načinjena i velika šteta na infrastrukturi koja je uticala na funkcionisanje velikog broja stanovnika.
Jedna od opština koja je pretrpela štete zbog poplava bila je i Vrnjačka Banja.
Kako bi oporavila ovaj kraj, Evropska unija je uložila 160.000 evra u izgradnju mosta na Maloj reci u Novom Selu, u opštini Vrnjačka Banja, koji je bio srušen tokom poplava 2023. godine.
Most je dug 13 metara i namenjen je putnicima i vozilima, a finansiran je preko EU PRO Plus programa.
"Ova podrška je od velikog značaja za našu opštinu, jer most omogućava bolju povezanost i olakšava svakodnevni život naših građana, a posebno stanovnika Novog Sela i Rsavaca. Uz podršku EU, opština Vrnjačka Banja je realizovala niz kvalitetnih projekata sa ciljem unapređenja života ljudi", izjavio je predsednik opštine Vrnjačka Banja, Boban Đurović.
Most je inovativno konstruktivno rešenje jer je lučna čelična konstrukcija fleksibilna i elastična, omogućavajući veliku nosivost, dok zasvođeni oblik mosta osigurava optimalan protok vode i pruža sigurnost u slučaju bujičnih poplava.
Podsetimo, prošle godine su Srbiju pogodile obilne padavine koje su izazvale brojne poplave. Oštećeni su putevi, voda je nosila mostove i pokrenula klizišta i odrone – najkritičnije je bilo u okolini Kraljeva, a sa vodenom stihijom borili su se u gotovom svim krajevima Centralne i Zapadne Srbije.
Aktivnosti EU PRO Plus programa koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, EU podržava sa 40 milijardi evra.
Program, čiju realizaciju vodi Ministarstvo za evropske integracije, ima cilj da doprinese poboljšanom upravljanju teritorijalnim razvojem, ekonomskom rastu i unapređenju socijalne infrastrukture i kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije.
Klima na koju smo navikli više ne postoji
Problem sve češćih poplava usko je povezan sa klimatskim promenama koje utiču na promenu vremenskih uslova širom sveta, a naročito na Mediteranu i njegovom širem pojasu kom pripada i Srbija.
Ne mora se biti veliki stručnjak da bi se videlo da je tropskih dana sve više tokom godine i da se toplotni talasi završavaju snažnim olujama, a to su sve posledice klime koja se menja.
"Svakog meseca se obaraju temperaturni rekordi, prošla godina je bila najtoplija ikada, a oluje su takođe povezane sa tim promenama. Kod nas smo već imali dve takve olujne epizode koje su dovele i do poplava, a tek smo prošli prvu polovinu godine i prvu polovinu sezone oluja", naveo je meterolog i istraživač pripravnik na Fizičkom fakultetu u Beogradu, Darko Savić, za EUpravo zato.
Prema njegovim rečima, klimatske projekcije nam govore da će se ovakve ekstremne pojave dešavati sve češće, a pod tim se podrazumevaju poplave, suše, toplotni talasi ili tropske noći. To sve utiče ne samo na poljoprivredu nego i na zdravlje ljudi i praktično celu infrastrukturu.
Kako objašnjava, glavna odlika klimatskih promena je povećanje globalne srednje temperature što znači više energije u vazduhu. Upravo je ta energija ono što je potrebno da se formiraju snažne oluje. One nastaju kada je vazduh topao i kada ima dosta vodene pare.
"Mi sada imamo ogromne količine toplote, u kvantitativnom smislu, a Programu privikavanja na izmenjene klimatske uslove koji je Srbija usvojila krajem prošle godine može se videti šta će se sve promeniti u budućnosti u našoj zemlji. Utvrđeno je da se ukupna godišnja suma padavina neće menjati, ali će se izmeniti njihov režim. Znači, biće manje slabih i umerenih padavina, a više jakih i ekstremnih. To je možda malo paradoksalno, jer ćemo imati situaciju da imamo istu količinu padavina, biće ređe, ali ekstremnije. To nam govori da će se smenjivati periodi suša i poplava", objasnio je meteorolog.
Promene u klimi bi trebalo da prate i promene u infrastrukturi, sa čim se već danas suočavamo kada, recimo, Beograd bude poplavljen nakon obimnih padavina.
"Priča o infrastrukturi gradova je kod nas prilično zapostavljena. Imali smo nedavno u dva navrata da je Beograd poplavljen zbog ogromne količine padavina, a onda je višemilionski grad potpuno stao. Mnogi su imali problema u snabdevanju strujom ili vodom. Veliki broj ljudi živi upravo u gradovima koji su dizajnirani da se odupru nekoj staroj klimi koja više ne postoji. Postojeća infrastruktura više ne odgovara klimi u kojoj danas živimo, a pod tim se podrazumeva i manjak zelenih površina po gradovima, korišćenje asfalta koji nije vodotporan... tako da se u tom smislu vraćamo korak unazad", kazao je sagovornik EUpravo zato.
(JA/EUpravo zato)
