Transport je jedan od najvećih ekoloških problema Evropske unije, a veliki deo tog problema čine zaposleni koji putuju na posao svojim automobilima.

Sektor transporta čini četvrtinu emisija ugljenika u EU, ali najveći problem je u tome što je jedan od retkih u kojima je došlo do povećanja emisija poslednjih godina.

Zato je, sa postavljenim ambicioznim klimatskim ciljevima, potrebno je učiniti više da se promeni način na koji se prevoze ljudi i roba.

A šta ako postoji jednostavan korak koji bi mogao da podstakne manje korišćenje privatnih automobila, a da poreske obveznike ne košta skoro ništa? To je upravo ono što je nekoliko evropskih zemalja uvelo poslednjih godina ili što teži da uvede.

U pokušaju da povećaju atraktivnost održivog transporta i olakšaju finansijsko opterećenje građana, neke evropske vlade su naložile poslodavcima da plaćaju zaposlenima troškove javnog prevoza.

Ovo obično funkcioniše tako što zaposleni kupe mesečnu ili godišnju pretplatu za putovanje kao i obično, a onda predaju račun firmi koja će refundirati deo ili ceo iznos.

Ovo u Srbiji, kao što je poznato, već postoji i propisano je Zakonom o radu. Naš Zakon, naime, jasno predviđa da se visina troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada isplaćuje kao dodatni deo zarade. Naknada se isplaćuje u visini cene pojedničane prevozne karte za svaki dan dolaska i odlaska sa rada a najviše do visine cene mesečne pretplatne karte.

gsp-javni-prevoz-autobus.jpg
MONDO/Stefan Stojanović 

Pravo na isplatu troškova prevoza ima svaki zaposleni u Srbiji za period od poslednih 36 meseci, koji je imao realnu potrebu i troškove za odlazak i dolazak sa rada, bez obzira na udaljenost od mesta rada i na način kako zaposleni inače dolazi na posao.

A kako je u Evropi?

Na evropskom kontinentu, međutim, postoje različita pravila kada je ova tema u pitanju, a ovo su neka od njih.

Belgija, na primer, nije samo kralj pomfrita i piva, već ima i veoma velikodušnu šemu nadoknade troškova javnog prevoza.

Postoji obavezan minimum od 75 odsto koji pokriva poslodavac. U gradu kao što je Brisel gde mesečna karta košta 50 evra, to znači da ćete morati da izdvojite samo 12,50 evra mesečno da biste imali pristup svim metroima, tramvajima i autobusima.

Odmah preko granice, u susednoj Francuskoj takođe postoji obavezno pravilo o nadoknadi troškova. Iako nije tako dobar kao kod Belgijanaca, francuski zaposleni imaju pravo na najmanje 50 odsto troškova javnog prevoza.

Krećući se u centralnu Evropu, slovenački poslodavci moraju da pokriju troškove putovanja zaposlenih na posao i sa posla. Ovo se radi u skladu sa kolektivnim ugovorima na radnim mestima i obično ima oblik plaćanja karata za javni prevoz ili određenog iznosa po kilometru za ljude koji putuju kolima.

Gde u Evropi postoji besplatan javni prevoz?

U Austriji je javni prevoz sada besplatan za sve zaposlene u gradu Beču. Zaposleni koji rade u drugim gradovima možda nemaju tako dobru meru poput besplatnog javnog prevoza, ali i dalje imaju pravo na nadoknadu putnih troškova od kuće do posla u vidu poreske olakšice do 463 evra, bez obzira na oblik prevoza.

Naravno, postoje mesta koja idu korak iznad svega ovoga. Luksemburg ima besplatan javni prevoz bez ikakvih ograničenja od 2020. Veći gradovi poput Monpeljea u Francuskoj i Talina u Estoniji takođe imaju besplatan prevoz.

Sa druge strane, postoje mnoge zemlje u kojima ne postoji zakonska obaveza poslodavaca da pokriju troškove transporta, ali mnoge kompanije, posebno u većim gradovima, to i dalje čine. To je slučaj u mestima kao što su Italija, Poljska, Nemačka i Holandija.

Koja je korist za poslodavce?

Nije samo životna sredina benefit. Ova mera može biti dobar način za privlačenje i zadržavanje zaposlenih. Kako je kancelarijska kultura sve manje popularna poslednjih godina, davanje podsticaja radnicima može da ih podstakne da i oni češće dolaze u kancelariju.

Takođe može da podstakne više zaposlenih da koriste javni prevoz, kao i manje parking mesta potrebnih kompaniji što može da uštedi novac.

Neke evropske zemlje nude "klimatske karte" koje omogućavaju neograničeno putovanje širom zemlje regionalnim vozovima, kao i gradskim javnim prevozom. Ovo može da smanji iznos putnih troškova koje poslodavac treba da isplati kada su u pitanju službena putovanja.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, ređe korišćenje privatnih automobila takođe može pomoći u  i učiniti gradove zdravijim i bezbednijim za stanovnike.

(JA/EUpravo zato/Euronews)