Kada je Stefan Radović iz Beograda pre četiri godine uz pomoć rodbine kupio tovnu farmu, nije ni slutio koliki će to biti poduhvat.
Već na samom startu su se susreli sa prvim problemima, ali su odlučili da imaju svoju proizvodnju, pa su kupili farmu od nekadašnjeg "Mesoprodukta" u Rumi.
"Ta farma je imala kapacitet od 400-500 krmača, pa smo renovirali, odnosno, adaptirali kako bismo povećali kapacitet na hiljadu. Sada radimo sa 1.000 krmača i punimo svoje tovove, ne dokupljujemo prasad i samo nešto minimalno što ne ide kod nas u tov, prodajemo", rekao je Radović za Agroklub dodajući da farma trenutno broji oko 5.000 prasadi i hiljadu krmača.
Na osnovu prasadi, dobili su oko 350 hektara državne zemlje, na kojoj uzgajaju pšenicu, suncokret i kukuruz.
Genetiku su, kako kaže, uvezli iz Danske.
"To je najbolja genetika, od njih smo kupili i neraste. Što se hrane tiče, nju kupujemo gotovu. Imamo sopstvenu mešaonu, ali još nije aktivna i želimo to da rešimo u budućnosti", naveo je.
Radović je istakao da je ovo "delatnost u kojoj nema mnogo razmišljanja", već je životinjama potrebno obezbediti tri najbitnije stvari - hranu, vodu i ventilaciju.
Farma na kojoj radnici nisu potrebni
Od šest objekata koje poseduju, tri su nova i ona zamenjuju radnike. Njegov plan je da se i ostali renoviraju, kako bi se ljudski rad sveo na minimum.
"Praktično, ubaciš svinje i možeš da ih zaključaš, pa da dođeš posle tri meseca da ih proveriš. Toliko ti objekti olakšavaju. Ima nekada posla, oko kontrole hranilica i slično, što i ja kao upravnik mogu da uradim vrlo brzo. Suština svega je da nije potreban veliki broj radnika", uveren je farmer.
Pored ventilacije, redovno se kontroliše i klima. Temperatura je uvek takva da najviše odgovara prasićima. I bašte mnogih kafića koriste sličan sistem, pa se i na taj način životinjama obezbeđuje da bude što prijatnije.
"Kada je napolju 40 stepeni i kada uključim klimu, odnosno, sistem sa vodenom parom, mogu da spustim temperaturu za 12 stepeni. Objekti poseduju i rešetkasti pod, tako da je rešeno i pitanje čišćenja", obajsnio je za Agroklub.
Kroz automatizaciju, pojašnjava on, objekti sami sebe održavaju.
Kao i na svakom gazdinstvu, postoji rizik od brojnih zaraza. Radović kaže da se brojnih mera i pravila strogo podržavaju.
"Osim mene i radnika, niko ne može da dođe na farmu i u kontakt sa životinjama. I kada kamioni dolaze, vozim ih u traktorskoj prikolici koju parkiram daleko od farme i deset po deset ih iznosim, kako bi sve bilo bezbedno. Trošim dosta dezinfekcije, prska se sve non-stop, pa tako i traktori i druge mašine. Sve što je na farmi i što prolazi kroz nju, mora da prođe kroz barijeru i prskanje", naveo je.
Ukoliko vas je ova priča inspirisala ili želite da poboljšate svoju proizvodnju, Evropska unija može da vam pomogne svojim sredstvima, a IPARD je jedan od fondova koji su dobro poznati našim poljoprivrednicima. Sve o ovoj vrsti pomoći EU možete pronaći na zvaničnoj stranici IPARD-a, ili na sajtu eumogucnosti.rs.
(EUpravo Zato/Agroklub)
