Kao i druge skandinavske države, Danska je poznata po odličnom sistemu blagostanja i opštem nivou sreće među stanovništvom.
Prosečna plata je oko 49.850 evra, odnosno oko 4.154 evra mesečno. Kada se odbiju svi porezi dolazi se do mesečne cifre od 2.798 evra.
Prema dostupnim podacima Zavoda za statistiku Danske, prosečna primanja porodice sa decom su, posle odbijanja dažbina, 90.250 evra godišnje.
Doduše, Zavod tek treba da objavi brojke iz prethodne godine tako da su ova saznanja zasnovana na podacima iz 2022.
Prestonica Kopenhagen, poslovni je centar Danske, pa su tamo prosečna primanja i veća - oko 6.970 evra mesečno. Procenjuje se da prosečni građanin u Kopenhagenu zarađuje godišnje 40.000 evra više od sugrađana u ostalim delovima zemlje.
Najviše zarađuju menadžeri (oko 143.000 evra godišnje), pravnici, direktori i zakonodavci, a slede samozaposleni, zaposleni po određenom nivou iskustva, a na samom dnu su studenti i oni koji primaju državnu pomoć.
Prema istraživanju centra Pew, 80 odsto Danaca pripada srednjoj klasi, 7 odsto su članovi više klase, a 14 odsto pripadnici niže klase.
Kako se navodi, od ove godine ne postoji zakonom propisani minimalac u Danskoj, ali postoje slučajevi gde sindikati pojedinih sektora mogu da ispregovaraju zaradu po satu. Postoje i kolektivni ugovore za određene delatnosti.
Radnici kažu da je zarada od 16 do 18 evra po satu uobičajena za niskokvalifikovane poslove koji se ne rade puno radno vreme.
Sa druge strane, porezi su veliki jer radnik, sa punim radnim vremenom, oko 30 do 40 odsto prihoda daje državi.
Ono što je primamljivo u Danskoj je da zaposleni imaju minimum pet nedelja godišnjeg odmora, a u proseku rade šest sati dnevno.
Nakon Finske koja se smatra najsrećnijom nacijom na svetu, i Danska spada u zemlje čiji su stanovnici najzadovoljniji.
Kako su to postigli?
Proces tokom kog je Danska postajala bogata zemlja bio je dug i podrazumevao je ključne ekonomske, socijalne i političke reforme.
Tokom industrijske revolucije u 19. veku, Danska je modernizovala svoju poljoprivredu i razvila industrijske sektore, čime je postavila temelje za ekonomski napredak. Uvođenje agrarnih reformi, saradnja i udruživanje omogućili su malim poljoprivrednicima da ostvare zarade, što je dodatno unapredilo poljoprivrednu produktivnost.
Nakon Drugog svjetskog rata, Danska je uložila u obrazovanje i inovacije, podstičući prelazak na ekonomiju zasnovanu na znanju. Razvoj snažnog sistema socijalne sigurnosti, uključujući besplatno obrazovanje i zdravstvo, stvorio je stabilno društvo.
Poslednjih decenija, Danska se fokusirala na ekološku održivost i obnovljive izvore energije, posebno kroz investicije u vetroelektrane. Otvorenost tržišta i članstvo u Evropskoj uniji omogućili su lakši pristup stranim tržištima i privlačenje stranih investicija. Politička stabilnost, efikasna javna uprava, nizak nivo korupcije i transparentnost poslovanja stvorili su povoljno okruženje za ekonomski rast.
Kombinacija ovih faktora omogućila je Danskoj da izgradi snažnu i otpornu ekonomiju, čime je postala jedna od najbogatijih zemalja na svetu.
(EUpravo Zato/Wearedevelopers.com)
