Milutin iz Iriga ima fantastičnu ideju: Evropa će mu dati 700.000 evra da je sprovede u delo

Na povšini od 2,3 hektara u savršeno uređene "leje" raspoređeni su rasadi povrća i salata. "Gajimo ih i čuvamo kao bebe", kaže nam naš domaćin, Milutin Karas. Njegova kompanija Grow Rasad danas je srpski lider u proizvodnji visokokvalitetnih sadnica povrća. 

Pomoću tehnologije proizvodi se veliki broj kavalitetnih rasada uniformonog rasta koji prolazi sve fenofaze u istom trenutku. Tako se dobija rasad koji zadovoljava sve standarde premium klase za evropsko tržište. Ipak, glavni izvoz je u zemlje regiona, kao i distribucija unutar Srbije.

POGLEDAJTE PRIČU O STAKLENIKU:

"Još 2008. godine smo napravili sistem plime i oseke za kompletno hranjenje biljaka. Pomoću meteorološke stanice imamo kompletne podatke: koliku insolaciju sunca, koliko kilo džula energije imamo... Znamo koliko energije je potrebno svakoj biljci koju gajimo od paradajza, krastavca, paprika, lubenica, dinja, kupusa.. Na osnovu toga hranimo biljke, one usvajaju hranu zajedno sa vodom. Posle određenog vremena hranjenja, ostaci koji nastanu, vraćaju se nazad, u pametnu sobu gde se pomoću makro i mikrofiltera pročišćavaju, recikliraju i ponovo idu u krug. Dakle, ovaj staklenih zadovoljava najstrože standarde svih ekoloških principa Evropske unije, zato što uopšte nemamo otpadne vode", pojasnio je za EUpravo zato Milutin Karas.

"Ovo je rasadnik koji koristi najnovije tehnologije za proizvode koji će iz njega izaći i otići na tržište. U njemu se proizvodi rasad vrhunskog kvaliteta", kaže Mišel Lakroa, vlasnik holandske kompanije koja je Milutinu pomogla sa građenjem staklenika i uvođenjem tehnologije.

"Staklenik je praktično sakupljač sunčevih zraka. Ovde imamo dosta sunčeve svetlosti, vidite da u ovom rasadniku sad imamo oko 25-30 stepeni. To znači da se biljke bez fosilnih goriva hrane. Voda koja se ispušta kako bi hranila biljke, ponovo se sakuplja, bitno je da nema otpadnih voda i da ona koja je iskorišćena ide u novi krug. Sve je iskoristivo i nema restlova", pojasnio je Lakroa.

IPARD sredstva

Kompanija je 2008. godine bila korisnica projekta holandske ambasade, kada su napravili jedan deo staklenika. Pre tri godine, ušli su u IPARD projekat.

"Što se tiče dokumentacije, trebalo je mnogo papira koji su nam bili potrebni, od lokacijskih uslova, građevinske dozvole, do upotrebne dozvole. Prošli smo na konkursu, a sada nam sledi kontrola komisije koja ima zadatak da prekontroliše da li je sve u projektu funkcionisalo po dogovoru, a nakon toga trebalo bi da dobijemo subvenciju a to je 700.000 evra od ukupnih 2 miliona koliko je ukupna vrednost projekta. Takođe smo koristili sredstva Fonda za razvoj Republike Srbije u iznosu od 21 milion dinara, dok su ostalo naša sredstva", navodi Karas.

Priča o uspehu

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, rekla je za EUpravo zato da je veoma srećna zbog ove priče o uspehu koja savršeno opisuje odličnu saradnju koju EU ima sa srpskim sektorom za poljoprivredu.

"Podrška koju obezbeđuje Evropska unija u poljoprivredi i poljoprivrednim aktivnostima u Srbiji omogućuje pristup najvišim tehnološkim dostignućima, čemu svedočimo. Za nastavak ove podrške imamo u vidu organizacije, održivost i čak veći izvoz srpske poljoprivrede u Evropsku uniju", kazala je ona.

Halačeva ukazala da je ovo odličan primer uspeha IPARD programa koji treba da bude podsticaj za ostale poljoprivrednike u Srbiji.

"Koristim priliku da ohrabrim sve poljoprivrednike u Srbiji da se prijave. U toku je poziv za Meru 1, a ukupan fond je 288 miliona evra. Pozivam i podržavam sve srpske poljoprivrednike da se prijave, rok je 24. maj. Prilikom prijave oni mogu dobiti čak 60 do 70 posto povraćaja od ukupnog ulaganja, što je izuzetno značajno", poručila je Halačeva.

Umetničko delo u svetu poljoprivrede

"To je pravo umetničko delo, zaista najbolje što može da se vidi u svetu poljoprivrede. Mislim da je vrlo važno, jer je ovo primer za poljoprivrednike u Srbiji, održiv je, tu su poslednje tehnologije koje pokazuju da proizvode održivo. Mislim da će to biti sve važnije, ne samo u ovom trenutku, već sve više i u budućnosti. U Evropi, održivost je smer ka kom se ide, ne samo jer vlade tako žele, već i potrošači traže da sve bude što više održivo. Mislim da ovo može da bude odličan primer za svakog poljoprivrednika koji želi održivu proizvodnju i da zauzme relevantnu poziciju u budućnosti", kaže Kun fan Hineken, ataše za poljoprivredu Ambasade Holandije.

Prema njegovim rečima, modernizacija i primena novih tehnologija na farmama apsolutna je neophodnost.

"Smatram da ne možete raditi bez toga, mislim da je to budućnost, za konkurentnost na globalnom tržištu gde je vrlo važno proizvoditi održivo, redukovati svoj karbonski otisak, takođe redukovati emisiju gasova u proizvodnji. Ovo je primer onoga što treba da slede svi poljoprivrednici u Srbiji. Ono što bih hteo da pomenem jeste da je tu i pomoć, i to nije nešto kroz šta poljoprivrednici treba sami da prolaze. To je proces kroz koji svi prolazimo, tu je pomoć iz EU kada je reč IPARD-u, tu je Vlada Srbije, tako da smatram da poljoprivrednici iz Srbije treba da iskoriste većinu ovih mogućnosti, kako bismo zajedno uspeli da poljoprivredni sektor postane relevantan, konkurentan i održiv u budućnosti", poručio je holandski ataše Kun fan Hineken.

Vizija

"Naš sledeći cilj je da koristimo solarnu elektranu za proizvodnju električne energije, od delova koji nam ne služe za proizvodnju ovih biljaka. Takođe planovi za skoriju budućnost su nam i korišćenje kišnice, odnosno vode koja nam dolazi iz atmosfere. Imamo ovde jezero gde će biti oko 10 miliona litara atmosferske vode koju ćemo koristiti u naš sastav hranjenja, tako da ćemo biti kompletno autonomni od svih izvora energije, odnosno vode, što se tiče naših biljaka", kaže Milutin.

Poruka, podrška i poziv kolegama

Milutin svojim kolegama, poljoprivrednim proizvođačima poručuje:

"Da bi se takmičili sa EU i sa zapanim svetom, mi moramo da radimo kao i oni. Ne možemo da im prodajemo robu koja je ispod njihovih standarda i kvaliteta. Savetovao bih im da se ohrabre, da uđu u nove tehnologije jer one idu pod ruku sa svim ekološkim principima. Uz IPARD program, ukoliko napravite dobar projekat, možete da uhvatite korak sa standardom i kvalitetima EU", zaključio je on.