Međunarodni dan osoba sa invaliditetom prilika je da se zapitamo kako tržište rada odgovara na potrebe ove zajednice, a podaci sa Infostuda pokazuju da se inkluzivne prilike smanjuju upravo onda kada bi trebalo da ih bude više.
Kada posmatramo samo oglase koji su eksplicitno označili da su dostupni i osobama sa invaliditetom, vidimo da je u 2023. godini objavljeno 4.096 takvih pozicija, u 2024. godini 3.434, dok je u 2025. godini do sada objavljeno 3.152 oglasa.
Ovaj pad dolazi u trenutku kada interesovanje kandidata raste iz godine u godinu. Prosečan broj prijava na oglase koji su naznačili da su otvoreni i osobama sa invaliditetom iznosio je 87 prijava u 2023., zatim više od 102 u 2024., dok u 2025. godini dostiže čak 137 prijava po oglasu. U situaciji u kojoj se broj prilika smanjuje, a broj prijava povećava, očigledno je da kandidati žele da rade, aktivno traže posao i da se konkurencija na svakom inkluzivnom oglasu pojačava iz meseca u mesec.
Smanjenje vidimo i kroz udeo inkluzivnih oglasa u ukupnoj ponudi poslova.
Tokom 2023. godine činili su 6,37 posto svih oglasa, u 2024. njihov udeo opada na 5,27 posto, a u 2025. godini iznosi svega 4,87 posto.
Dakle, inkluzivni oglasi ne opadaju samo brojčano već zauzimaju i sve manji deo ukupnog tržišta rada u Srbiji. Slične trendove vidimo i među mladima sa invaliditetom, koji se često nalaze na margini tržišta rada, što dodatno osvetljava analiza o njihovim realnim preprekama i šansama za prvo zaposlenje, navodi Infostud.
Iako ih je manje, podaci pokazuju da se inkluzivne prilike i dalje najčešće otvaraju u sektorima koji tradicionalno zapošljavaju veći broj ljudi i imaju kapacitet da radna mesta prilagode potrebama kandidata.
Najviše inkluzivnih oglasa u 2025. dolazi iz trgovine (390 oglasa), IT sektora (383 oglasa), logistike i saobraćaja (239 oglasa), pozivnih centara (219 oglasa) i široke kategorije administrativnih i uslužnih delatnosti (368 oglasa).
Ipak, i u ovim ključnim industrijama vidimo pad: trgovina ima 101 oglas manje nego prethodne godine, IT sektor 108 manje, logistika 66 manje, pozivni centri 21 manje.
U kojim oblastima osobe sa invaliditetom najlakše nalaze poslove
Što se tiče vrsta poslova, osobe sa invaliditetom najčešće pronalaze prilike u administraciji, korisničkoj podršci, prodaji, logistici, pozivnim centrima i određenim IT ulogama koje je moguće fleksibilno organizovati ili prilagoditi.
Reč je o poslovima koji omogućavaju stabilnost, ali i tu se vidi da ponuda postaje sve skromnija u odnosu na broj zainteresovanih kandidata.
Zbog svega toga, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom nije samo podsetnik na ravnopravnost i vidljivost, već i na odgovornost da se ove brojke ozbiljno shvate. Da inkluzija u praksi izgleda potpuno drugačije kada poslodavci aktivno rade na tome, pokazuje i primer preduzeća Grafopromet iz Kragujevca, koje godinama zapošljava osobe sa invaliditetom i deli iskustva o podršci i zakonskim obavezama poslodavaca.
"Inkluzija ne sme biti izolovana inicijativa, već deo svakodnevnih poslovnih odluka. Svaki oglas koji nosi oznaku da je dostupan i osobama sa invaliditetom predstavlja mnogo više od formalne stavke - on je konkretna mogućnost, otvorena vrata i prilika za ravnopravno učešće na tržištu rada. U godini u kojoj je takvih prilika manje nego ranije, važno je da zajednički radimo na tome da se ovaj prostor ne sužava, već širi, kako bi svaka osoba koja želi da radi imala realnu šansu da to i ostvari", navodi se u saopštenju Infostud-a.
Kakva je situacia u zemljama EU?
Ni u zemljama Evropske unije stanje broj inkluzivnih oglasa nije idealan, iako se često pretpostavlja da razvijenija tržišta rada nude više prilika.
Prosek EU pokazuje da je stopa zaposlenosti osoba sa invaliditetom i dalje znatno niža od opšte populacije, sa razlikom koja se u većini država kreće između 20 i 25 procentnih poena. Primera radi, Francuska beleži relativno visoku ukupnu zaposlenost, ali istovremeno zadržava značajan "employment gap" između osoba sa i bez invaliditeta.
U Nemačkoj, uprkos snažnoj ekonomiji i razvijenim programima podrške, prepreke u zapošljavanju i dalje su prisutne i sprečavaju ravnopravno učešće na tržištu rada.
Belgija se, pak, ističe jednim od najvećih jazova u EU, što pokazuje da ni napredne socijalne politike ne garantuju stvarnu inkluziju. Ovi primeri jasno ukazuju da je problem ograničenih prilika za osobe sa invaliditetom široko rasprostranjen i da i evropska tržišta rada tek treba da pronađu održiva rešenja koja omogućavaju punu participaciju ove zajednice.
(EUpravo zato.rs)
