Mnogi poljoprivrednici u Evropi, ali i kod nas u uzgoju rena vide priliku za dobru zaradu, jer se sa jednog hektara može dobiti i 5.000 kilograma korena rena.
Uzgoj ove biljne kulture nije sasvim lak, ali oni koji se odluče da uzgajaju ren, neće se pokajati jer se svaki uloženi trud isplati. Ozbiljnija zarada se krije u njegovim prerađevinama, recimo namaza čija cena može da ide i do 2 evra za 100 grama.
U Srbiji poslednjih godina vlada sve veće interesovanje za njegov uzgoj, najviše kod poljoprivrednika koji žele da sa malim ulaganjima i na manjim površinama ostvare dodatne izvore prihoda na gazdinstvu.
Ren je dobro prilagođen domaćim agroekološkim uslovima i može da se gaji bez većeg rizika, koji se odnose na nepovoljne vremenske prilike.
Ren je otporan na veoma niske temperature, čak ispod 45 stepeni celzijusa, ali najintenzivnije raste pri umerenim temperaturama od 17 do 20 stepeni.
Ne smeta mu ni suša, jer razvija snažan koren te uvek pronalazi dovoljno vlage u zemljištu. On ne zahteva puno nege, zaštite od bolesti i štetočina, a na jednom hektaru dobije se oko 5 tona korena rena.
Gajenje rena
Ren se sadi u jesen ili u proleće, i to obično krajem marta do sredine aprila.
Najčešće se razmnožava reznicama. Broj reznica po jednom hektaru zavisi od plodnosti i vlažnosti zemljišta i kreće se između 30.000 i 40.000. Sade se na međurednom rastojanju 50 do 70 cm.
Poželjno je obaviti plitku međurednu obradu čime se održava vodno-vazdušni režim i uništavaju korovi. Sa kultiviranjem se može početi čim se ukažu redovi, ali treba voditi računa da se ne oštete mlade biljke. Obično se obavljaju dva do tri kultiviranja, sve dok rozete lišća ne zatvore redove.
Prihrana se obavlja azotnim đubrivima, poželjno je to raditi u 2 navrata. Ako nastupe duže suše u letnjem periodu praćene visokim temperaturama, poželjno je obaviti dva do tri navodnjavanja.
Kako u Srbiji ne postoje herbicidi koji su registrovani za širokolisne korove u usevu rena, poželjno je izabrati manje zakorovljene parcele, najbolje strništa koja su očišćene od korova.
Vadi se kasno u jesen, kada uđe u mirovanje, a lišće požuti i to se može činiti mašinski - mašinama za repu, krompir ili šargarepu.
Izvađeno korenje se čisti od zemlje, nakon čega se odreže lišće, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu, kao i sitni korenčići i pupoljci.
Uz malo muke, zarada je zagarantovana
Stranci koji otkupljuju domaći ren imaju visoke standarde, i što može da napravi pritisak domaćim proizvođačima. Ipak, poljoprivrednici koji ga uzgajaju, kažu da je jako isplativ.
"Mesec dana nakon sadnje skidaju se zaperci, bukvalno se svaki koren otkopa, skine zaperak, vraća se u zemlju i sve se to radi ručno", pojasnio je svojevremeno jedan proizvođač rena iz Srema.
Kako je istakao, pošto mora da se okopava dva puta godišnje zbog korova, ali i zbog vađenja same biljke iz zemlje, za njegov uzgoj je potrebno mnogo radne snage.
Nakon toga, ren se šalje na pranje, čišćenje, deo se skladišti, a deo ostaje za prerađivanje, ispričao je on.
Prema rečima ovog proizvođača rena, u preradi i pakovanju u teglice ima puno posla, ali je veća i zarada. Od ljutine, ren tera suze oči, pa se često dešava, kako kaže, da radnici dođu, pa odustaju.
Ono što je najvažnije u čitavoj priči je siguran plasman.
Na vama je da proizvedete kvalitetan proizvod, pa prodaja neće predstavljati problem, zaključuje ovaj poljoprivrednik.
(M.A./EUpravo zato/kamatica.com/agroinfonet.com)
