Izvoz borovnica i brusnica iz Srbije porastao je 32 puta od 2015. do 2022. godine i sa vrednošću izvoza od 27 miliona evra Srbija se nalazi na 16. mestu u svetu po izvozu ovog bobičastog voća.
Kako pokazuju podaci Svetske trgovinske organizacije, to je najveće relativno povećanje izvoza borovnica u svetu među prvih 30 izvoznika.
Od ostalog voća ubrzano raste izvoz svežih višanja koji se u 2022. godini u odnosu na 2015. povećao više od tri puta, dok je izvoz ovog smrznutog voća udvostručen.
Izvoz svežih kupina za sedam godina povećan je za 56 odsto, dok je izvoz smrznutih porastao za 96 procenata.
Velika je konkurencija u Evropi kada je reč o gajenju borovnica. Zasadi u Srbiji su takvi da zahtevaju uvek veliko ulaganje, a mali broj proizvođača na kraju bude na nuli.
Gajenje borovnice postaje porodični biznis
Ipak, ima i pozitivnih primera.
U Srbiji gajenje borovnica postaje sve veći trend, a zbog stabilne cene i dobre zarade pogodno je za porodični biznis.
Prema podacima Privredne komore Srbije, sa normalnim prosečnim prinosom, mesečno po hektaru borovnica može da se zaradi oko 5.000 evra.
"Zarada po kilogramu je sedam evra, dok godišnje može da se zaradi i najmanje 40.000 evra po jednom hektaru. Broj sadnica borovnice svakodnevno raste i sada se gaji na 3.000 hektara u Srbiji, dok je do pre desetak godina to bilo svega četiri hektara u celoj našoj zemlji", rekao je za Mondo poljoprivredni stručnjak Goran Ranković.
Uroš Veličković iz Prokuplja je pre nekoliko godina na 2 hektara njive odlučio da posadi sadnice borovnice, nakon što se njegov otac širom Srbije raspitivao o tome kako je najbolje uzgajati ovu traženu voćku.
Iako je na tom mestu 40 i više godina rađala višnja, Uroš je rešio da to promeni i da se na dedovini oproba sa borovnicom, i za sada mu se čini da nije pogrešio.
"Za borovnicu je idealna nadmorska visina od 600 do 700 metara, ali iako mi živimo na oko 250 metara nismo želeli da ne pokušamo, tako da se nakon tri godine od sadnje u ovoj godini nadamo prvom ozbiljnijem rodu", istakao je Uroš RTS.
"Prošlog leta smo nabrali 8 tona, a ovog leta očekujemo prinos od 15. Ako sve bude u redu, naredne godine očekujemo oko 27 tona. Svake godine se do svog maksimalnog razvitka prinos borovnica duplira, a inače je trajanje zasada procenjeno na oko dvadesetak godina", objasnio je.
Posle istraživanja o tome kako se može na što bolji način uložiti u gajenje borovnice, Uroš je smišljao kako svoj rod može da obezbedi, pa je njegov zasad opremljen protivgradnom mrežom, ali i savremenim sistemom za zalivanje, u čemu mu značajnu ulogu igra bunar koji se nalazi na imanju, jer kako ističe borovnica je vrlo zahtevna po tom pitanju i iziskuje vrlo čistu vodu za vreme zalivanja.
Period tokom kog se bere borovnica je leto, i traje oko mesec dana, a na Porodičnom poljoprivrednu gazdinstvu Veličković tada radi i nekoliko sezonskih berača.
Malo tržište
Uroš napominje da se pred početak sezone otkrije cena koja očekuje poljoprivrednike, ali da je ona u proseku bila oko 3,5 evra po kilogramu.
Kao jedan od problema se javlja “malo tržište“, jer po njegovim rečima lako dođe do dogovora između otkupljivača, ali je prošle godine još jedan problem bio manjak izvoza u Holandiju, kao i mala cena poljske borovnice, koja srpskoj po kvalitetu ne može da parira.
Poslednji statistički podaci govore da je više od 33 miliona evra bila zarada od izvoza borovnice tokom prošle godine.
Uprkos teškoj sezoni i reklamacijama kupaca, pa čak i vraćanja kamiona, van Srbije je izašlo oko 6.000 tona ovog bobičastog voća.
Da je Srbija bogata bobičastim voćem visokog kvaliteta, pokazuje i primer mladih iz Kosjerića koji su pokrenuli proizvodnju prirodnih sokova na svojim imanjima, a postarali su se da njihovi napici nemaju veštačke zaslađivače i aditive.
Kako EU može pomoći vašem poslu?
Ukoliko želite da poboljšate svoju proizvodnju ili planirate da se bavite sličnim poslovima, Evropska unija vam može pomoći brojnim konkursima i fondovima.
Jedan od najpoznatijih je IPARD program, koji je dobro poznat poljoprivrednicima u Srbiji. Do sada, oko 1.300 poljoprivrednika iskoristilo je bespovratna sredstva koja EU dodeljuje za unapređenje ruralnog razvoja.
Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.
Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.
Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.
Kako sve Evropska unija može da pomogne investiranjem u vaš biznis, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs.
(EUpravo Zato/RTS/MONDO)
