Ako ste nekada na pijačnim tezgama zapazili vrećice sa svetlim krtolama nepravilnog oblika, a niste znali šta je to, to je čičoka.
Ovo povrće uspeva u svakom ćošku bašte, a kažu da se "sama sadi".
Čičoka potiče iz Južne Amerike, a domaće stanovništvo gomolje je koristilo kao zimsku namirnicu. Višegodišnja je biljka, ali gaji se kao jednogodišnja vrsta.
Za čičoku kažu da je to biljka 21. veka koja daje izvanredne prinose uz jednostavnu agrotehniku, otporna je na sve vremenske prilike i neprilike, bolesti, a proizvodnja je jako jeftina kada se uzme u obzir da se sadni materijal kupuje samo jednom, a eksploatiše desetinu godina.
Čičoka ili kako je još nazivaju slatki krompir, morska repa, mačja repa, divlji krompir, jerusalimska artičoka, višegodišnja je zeljasta biljka, slatkog gomolja (krtola), ne mnogo krupnog ali nepravilnog oblika. Ta biljka spada u istu porodicu kao i suncokret, čak imaju i sličan izgled nadzemnog dela, prenela je Agromedia.
Čičoka dobro podnosi i velike minuse i sušu
Stabljika može da izraste u pravog džina, do visine od tri i po metra, na čijem vrhu se, u našim uslovima obično u septembru, pojavljuju veliki crvenkastosmeđi ili svetlo žuti cvetovi slični suncokretu, samo sitniji. Čičoka cveta tek kada je dan kraći od 12 sati (u septembru), a duže vegetacije često ni ne cvetaju.
Kako krtole čičoke podnose temperaturu i do -30 Celzijusovih stepeni na otvorenom se mogu saditi od oktobra pa do sredine aprila. Dobro podnosi i sušu, i dok kiša ili zalivanje ne pokvasi zemlju, ona se na neki način konzervira i čeka pogodne uslove da nastavi razvoj. Na istom mestu ostaje godinama.
Čičoka se razmnožava krtolama. Za sadnju su najprikladniji one koje teže 30 – 50 grama. Čičoku od ostalog povrća izdvajaju mnoge osobine, pa tako i berba, ili vađenje gomolja. Naime, njeni gomolji se kratko mogu čuvati u bilo kom skladištu, pa čak i u frižideru svenu posle izvesnog vremena. Zbog toga se krtole vade po potrebi.
Iako je krompir, nema skrob
U krtoli čičoke, za razliku od običnog krompira, nema skroba nego insulina, zbog čega ga u ishrani mogu koristiti osobe obolele od šećerne bolesti. Kao prilog jelu koristi se kuvana ili pečena kao i krompir, dok se od brašna, dobijenog od njenih gomolja, priprema specijalan hleb. Od gomolja čičoke se može proizvesti i rakija, i to 6 litara od 100 kilograma, a može se i kiseliti kao turšija.
Stabljika i lišće kvalitetna su stočna hrana. Krave muzare koje se hrane silažom ove biljke na dan daju od četiri do šest litara mleka više. Životinje mogu jesti čičoku i sirovu. Sveži gomolj ima tanku ljusku i često se koristi kao hrana za svinje.
Kako EU može pomoći vašem poslu?
Ukoliko želite da poboljšate svoju proizvodnju ili planirate da se bavite sličnim poslovima, Evropska unija vam može pomoći brojnim konkursima i fondovima.
Jedan od najpoznatijih je IPARD program, koji je dobro poznat poljoprivrednicima u Srbiji. Do sada, oko 1.300 poljoprivrednika iskoristilo je bespovratna sredstva koja EU dodeljuje za unapređenje ruralnog razvoja.
Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.
Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.
Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.
Kako sve Evropska unija može da pomogne investiranjem u vaš biznis, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs.
(EUpravo Zato/Agromedia)
