Uzgoj maka popularan je u Evropi i svetu. Kod nas je poznat od davnina, najviše u severnoj srpskoj pokrajini. Pa iako je poslednjih godina nešto slabiji nego ranije, u opštini Kovačica, mak je jedna od zastupljenijih kultura na njivama.
Cena maka u zrnu se kreće od 300-800 dinara po kilogramu, a kupci su preprodavci i ljudi kojima treba za sopstvene potrebe.
Mak se lako gaji, a onaj proizveden kod nas uglavno se plasira na strana tržišta, dok se ostatak preusmeri na prodaju na manifestacijama i sajmovima. Kako je njegovo korišćenje u domaćoj kuhinji odavno ustaljeno, Vojvođani ne mogu da zamisle da u ostavi nemaju bar par kesica maka za kolače.
Domaći bolji nego uvozni
Uzgajivači kažu da je domaći mak neuporedivo boljeg kvaliteta od uvoznog, pa kupaca itekako ima.
Veliki broj poljoprivrednika iz Padine, u opštini Kovačica, seje mak, jer nije zahtevna kultura, i ako bude dobra godina i dobar rod, navode da od njega može i više nego pristojno da se živi.
Padinski poljoprivrednici godišnje na tržište iznesu između 150 i 200 tona najkvalitetnijeg maka.
Nije ni čudo što tu uspeva ovako dobro jer proizvodnji maka izuzetno pogoduje peskovito zemljište, kog u ovom selu ima.
Uzgoj maka
Mak se obično seje u jesen i u proleće, jako plitko i neverovatno je kako iz tako malog zrna nikne tolika količina, a sa njiva se skida u junu.
Ranije se to radilo ručno, sada se kombajnira, a da bise dobio mak kakav poznajemo, potrebno je još tri puta da se selektira, odnosno pročisti.
Pre tri godine, poljoprivrednik iz bačkog sela Turije, Savo Kvrgić, posadio je mak na osam jutara zemlje. Kaže da je radio preciznu setvu sa navigacijom i sa novom sejalicom i potrošio oko kilogram semena po jutru.
Savo kaže da se mak seje kao pšenica, kada vremenske prilike dozvole. Kada, na jesen i u proleće ima dosta padavina, mak lepo nikne i ima gust sklop.
Savo je tada pametno postupio. Odlučio je da na velikoj površini posadi mak jer kako je rekao, u tom selu niko ne seje mak.
"Tako da ga ne napadaju nikakve bolesti, što je bio jedan od razloga zašto sam se odlučio baš za mak. Dalji razvoj zavisi od vremenskih prilika, kao i kod svake biljne kulture koja se gaji na otvorenom. Kod maka vam je najvažnije da na vreme padne kiša nakon što se poseje, da bi mogao da nikne i da ne bude vetra prilikom vršidbe da mak ne popada", objasnio je Savo.
On je istakao da je važno da mak bude suv pre vršidbe, da ne bi morao da se naknadno suši.
Kako je tada ispričao, postoji problem sa sezonskim radnicima jer ih je kao u većini mesta teško naći.
Inače, Savo je dobio sredstva IPARD fonda i tako dobio povraćaj sredstava za novi traktor koji mu je bio potreban.
"Traktor mi je bio neophodan, a sa druge strane, kad sam stavio sve na papir, najisplativije mi je bilo da to izvedem sa podsticajima. Uzeo sam traktor od 120 konja i puno mi znači, jer sa njim mogu sve poslove da obavim, takoreći je univerzalan. To mi ostavlja dovoljno vremena da se bavim makom i drugim poslovima", pojasnio je Savo.
On je za prikupljanje dokumentacije za konkurs IPARD programa angažovao jednu agenciju koja mu je pomogla, i bez koje, kako je rekao, ne bi zbog posla, uspeo da pribavi.
"Ako hoćete nešto zaista da uradite, onda ne smete da rizikujete, već morate dobro da se raspitate, dobro da promislite, sve da stavite na papir i da koristite pomoć drugih, tamo gde vi ne možete. Zato sam angažovao agenciju za prikupljanje dokumentacije. Sredili su mi kompletnu dokumentaciju za traktor i veoma sam zadovoljan. Iskreno, ne bih se usudio sam da probam da sakupljam dokumentaciju za IPARD, jer imam puno posla i jednostavno nemam vremena. Da nisam sad ovo uradio, ko zna kada bih kupio novi traktor i pod kojih uslovima", pojasnio je Savo.
Ukoliko vas je ova priča inspirisala, sve o mogućnostima koje EU pruža poljoprivrednicima i preduzetnicima u Srbiji, možete pronaći na sajtu eumogucnosti.rs
(M.A./EUpravo zato/Kurir)
